Нема више времена

Последњи пут се залећем. Коња немам, само његову главу. Мач немам, само дршку. Жеље немам, само последњи трзај. И вучем се мртвим ливадама, вучем ка њој. Мој крвник, мој бол. А ја сам је створио. Да ме уништи, ваљда. Не знам...

Ја сам сувише уморан. Коњска глава, и крвав траг иза мене...Дршка мача у корицама и звук мојих корака - клап, клап...Идем сада горе, на врх те ружне планине да је сахраним. Ни сам не верујем у то. Корачам преко увелих ливада. Корачам испод олујног неба. Корачам, последњим трзајем.

Нешто је умрло у мени. Не знам шта, ништа се наизглед није променило. Али, опет, све је тако другачије, тако...Сиво. Идем доле, у долину мрака, да победим себе, да победим њу.  Вучем коњску главу за собом, попут лешинара. Видео сам једног малопре. Није то добар знак.

Још само корак, два. Стићи ћу ускоро, говорио сам себи. Мрачна шума скривала је свет од мене. Скривала је поглед на планину, на долину, на њу. Нема више времена...Нема више ничега. 

Не могу више. Не могу...Седим у мраку, ослоњен на једно дрво. Коњска глава поред мене, и хиљаду мува на њој. Посмртно зујање се чује. Дршка мача ми је сувише тешка да бих је држао...Испустио сам је негде успут. Осећам...Осећам да више никад нећу више видети моју ветрењачу. Мој дом.

Ех...Колико сам се пута борио са њом...И колико је пута победила...И колико сам је мрзео због тога. Мрзео је, онако, одистински. А опет, она је мој једини дом и ја је волим. Уморан сам...Смрт је кружила мојим мислима попут лешинара изнад моје главе...

Пун је месец, а ја седим у мрачној шуми. Тек покоји зрак светлости би се пробио кроз испуцале гране. Осећао сам да ће ми се нешто десити овде седећи, а нисам имао снаге да се померим. Ужас ми је преплавио лице. И даље се нисам мрдао. Седам вучица је стајало око мене. Виделе су им се светле очи како пламте у мраку. Видели су им се бели очњаци. Намера, жеља...Све су имале те вучице. Све оно што ја више немам. Нема више времена...Не.

Слични текстови:

• ALL EYEZ ON MEЈутрос се пробудим, са мудима до зуба. Имам понекад тај осећај моћи, шта да ти кажем. Одврнем Тупака, и одједном, Мићун ми ушета у собу. Нисам до сада веровао, али он баш готиви та кохонес срања. Знаш, да имам утоку, био бих … Прочитај
• Почело јеЈутрос, спавам ти ја и све лепо. И вртим се, преврћем се, све са смешком на лицу. Отворим очи, погледам на сат, оно девет сати, а мени топло нешто око срца, као да сам јуче добио новогодишњи пакетић од какве двадесетогодишње … Прочитај
• Ај ћаоЉуди, немам нет до сутра (од четвртка), умирем овде, написао сам брдо ствари до сад, објавићу некад. Уселио сам се код комшије, ево га иде са неким оштрим предметом да ме истера. Ај ћао. … Прочитај
• О пикникуСедео сам ту, сам, у мраку. Чули су се зрикавци, чуло се још брдо звукова...Шума оживи кад падне мрак, јебем ти...Најежио сам се. Око мене мноштво сенки промиче, а ја не могу да се померим. Покушао сам још једном и готово зау… Прочитај
• Бетон илегала - трешња и ладСедим на скели и пијем Јелен фреш. Боже, који треш. А онда сиђем доле, попијем литру коле и појачам народњак што у срце дира. И тако, и у овом обичном дану - немам мира. Да пишем не бих, никада више, јер од оваквог живота - н… Прочитај