Прошле године је овде седео један несрећан човек и туговао. Пио, плакао, проклињао, размишљао. И на крају ипак није успео да победи себе. Сада опет тај исти несрећник седи, пије, плаче, проклиње и размишља. А тај несрећник сам ја, Николај.
Једном је волео једну жену, жену која није била добра. Неко би рекао да је зла, али он то није могао да каже. Није могао да каже, јер није мислио тако. Крај је брзо дошао и њега његова вољена Јанучка, девочка, остави. Није знао зашто је отишла. Можда зато што је сувише волео. Женско осети када је сувише волиш и зато оде. Боје се тога. Нека...
Седео је један несрећник овде, на истом овом месту, и много пио. У пићу је тугу гушио. Није разбијао чаше, није вриштао, није крио сузе. Било му је свеједно шта ће ко мислити, по први пут у животу. Уништио је себе тужном опсесијом, надом да ће се вратити. А она се није вратила. И није не заборавио док му унутрашњи глас не објасни реално стање ствари. Мораш се изборити са алкохолизмом, батинашима, дуговима, рече. Она је вештица, она је зла, окани је се, говорили су сви, а несрећник није слушао. Не док му то исто није поновио унутрашњи глас. Онда је, с тешком муком, успео да је сметне са ума. А потом се десило неколико необјашњивих ствари.
Пустио је да оде из његовог срца, пошто је одавно физички нестала. И у ту празнуну се увуче једна малечка Лена, са прћастим носићем и лепом косом. Била је сушта супротност Јанучки. И несрећник је заволео исто онако јако као и њену претходницу. Покушавао је да јој приђе, али није ишло. И почело је да га копка. Њена равнодушност га је полако изједала, копала по његовој утроби попут пацова који не може да нађе излаз из тунела. И онда сада, тачно годину дана после, поново се јави унутрашњи глас и рече: "Пусти је, пусти..."
И ја одлучих да је пустим, као и претходну, као и будућу...Слободна си моја вило, лети...Лети!
Ја, Николај, пас без господара, љубавни јадник, седим на истом месту као и пре годину дана и опет пијем, и опет плачем, и опет проклињем себе...Више не размишљам. Више нема сврхе, није важно.
0 коментара:
Постави коментар