Постоје вечери када се осећаш као последњи паор на овом свету. И онда упалиш комп и урониш у шарени свет интернет забаве. Читаш све те смешне ствари, али се не смејеш. Давно је престало да буде смешно. Треба нешто баш моћно да буде да би те натерало да се насмејеш. Успут наилазиш на инспиративне цитате који вриште на тебе.
"Живи живот пуним...
30. август 2015.
28. август 2015.
О међузвезданој проблематици љубави на даљину двоје младих мршатора

Драгана је волела Марка баш баш много. Марко је волео њу још више. То звучи тако лепо. Међутим, постојао је један проблем. Наиме, никада се нису смували. Свако је имао своје разлоге. Драгана је мислила да је он тотално незрео и глуп, а Марко је мислио да је...
27. август 2015.
Коначно - мој архи-непријатељ је стигао!
Коначно... Свемир ми је одговорио. Схватио сам. Морам мање да се дружим са људима. Морам да почнем да седим чешће у мраку и осећам се као неко битан. Као сада.
Данас сам цео дан размишљао о чему да пишем, с обзиром да сам гостовао на блогу бивше ми девојке, а нисам желео да прва ствар коју неки нови посетилац Барутане угледа буде песма о сисама,...
25. август 2015.
Лоша поема о Олгиним сисама
И стао сам пред тог веселог типа
који би могао бити Бог,
а он ми је рекао -
С обзиром да идеш на пут,
које би две ствари понео?
Било које две.
Замисливе или не.
Зашто баш две шефе попе друже,
упитао сам ја.
А свето тројство?
А сва та мегаломанија око броја три?
Две ствари стари
па идемо па па,
неумољиво каже Он.
У реду, кажем,
понео бих Олгу и...
Зашто се овакве ствари увек дешавају мени?
Седео сам на столици и слушао неку страшно опаку песму на радију. Испред мене су лежале стотине пословних белешки, а ја нисам био спреман да се позабавим са њима. Било је сунчано и лепо и много је светла долазило до моје собе. Иако сам био сам у соби, неко ме је куцнуо по рамену. Пре него што сам се уплашио, махинално сам се окренуо. Био је то мој...
24. август 2015.
22. август 2015.
Имам погрешан утисак да су могућности неограничене
Синоћ... Какво вече. Она ђевојка што пише thefabrika.blogspot.com је славила рођендан. Седели смо, само ми, добри пријатељи, а њу је очни притисак ударао у очне јабучице које су чиниле да уместо у мене гледа у Пирот једним оком, а другим у Суботицу. Нахранили су је белим луком да јој снизе притисак, па су онда још неки људи јели лука из...
20. август 2015.
Насмеши се и ти
Седим у паклу и пијем танку кафу...
Неки човек у оделу свира клавир,
а неке слике висе са зидова
пуне намргођених лица.
Где су нестали осмеси?
Часописи о лепоти чуче испод малог сточића,
али ни на њима нема осмеха.
Нема их чак ни на лоше осветљеним улицама
пуним клупа за заљубљене...
Да ли зато данас пада киша?
Не знам....
Тако је мрачно
Напољу пада велика киша. Скоро да је мрак, иако је тек подне. На тв-у ништа паметно, само се неке голе жене смењују са типовима који имају чудне фризуре. Мој мачор спава на кревету, покрио се, хладно му је. Чини ми се да чујем кораке. Да, заиста их чујем. Одем до прозора - нема никог. Ма, учинило ми се. Седнем на фотељу и отворим неку сјајну књигу...
18. август 2015.
Писмо из гроба
Док је цветало цвеће, ти си плакала. Било је прелепо. Нисам ни слутио да ћеш се толико потрести што сам мртав. Ко ће ти сада косити травњак? Коме ће сада моћи да не даш? Ко ће те волети без да ишта очекује заузврат? Смешио сам се. Мора да ти је сада криво што ниси никад била моја. Одлагала си то, игрица је била тако сјајна, а онда сам те ја зезнуо...
16. август 2015.
Митоманов водич за како да постанеш писац
Седим овде, напољу пада киша... И размишљам да напишем књигу. По стоти пут. Онда кажем себи - јебеш то, опет ћеш бацити дан или два, десет или двадесет страница и одустати, отићи да радиш нешто друго, нешто што те не кошта ништа... Но, да почнемо.
Дакле, ти желиш да будеш писац. Сјајно. И ја желим, исто. Пре него што наставиш са читањем, дозволи...
12. август 2015.
Ма остаћу ту
Јуче сам купио један мали магнетић за фрижидер,
за успомену на ово усрано место.
Када сам се пробудио јутрос, био је сломљен.
Прошетао сам до мале црне девојке и купио још два.
Ставио сам их на судоперу и отишао да једем.
Када сам се вратио, били су сломљени.
Поново сам устао и отишао
на тај штанд и рекао...
11. август 2015.
О псима и ветру и љубави која ће ме убити једног дана
Не постоји ништа што ме може смирити више од лежања у мом кревету. Све црвене и жуте и црне и браон жене са морских обала не могу учинити да се осећам овако мирно као сада. Коначно у свом кревету. Коначно, сав онај шлајм који се накупио у мени могу да избацим. Коначно, не морам да будем весео, већ онакав какав заиста јесам...
Слушам неке снажне...
7. август 2015.
Посрнуће данашњег друштва и друге зајебанције које нисам спреман да прихватим
Шедим ође на мору и баш је љепо. Међутим, не могу да верујем да је све овако морално искварено. Сви хоће да те зајебу. А огромној већини девојка је битније каква кола возиш и где седиш у клубу (седиш, не стојиш) него какав си човек или чак и фрајер. Јеботе, капирам да мене неће јер и нисам нешто љепушкаст, али имам два другара који баш јесу, скоцкани,...
2. август 2015.
Сањарима
Да ли је стварност заиста најбоље место за боравак сањара?
Мислиш ли
да док пси умиру и људи купују папуче за море
ти
као сањар
можеш да постојиш?
Мислиш ли да
док се све око нас осипа,
ти имаш право да будеш сањар,
да будеш другачији?
Толико сам пијан
а опет желим свим сањарима
да постану велики људи
да остваре нешто
да се деси нешто
да се не...
1. август 2015.
Пројекат - најбољи могући ја
Ова година иде баш добро, за сад. Не бих сада да сумирам успехе, још је рано. То ћемо размотрити у јануару. Али ми се недавно искристалисала једна идеја која ми се већ дуго времена провлачи кроз мисли, а ја никако да је ухватим. Реч је самоунапређењу. Схватио сам да нисам довољно добар човек. Не поредим се ни са ким, јер у односу на неке сам заиста...