Синоћ... Какво вече. Она ђевојка што пише thefabrika.blogspot.com је славила рођендан. Седели смо, само ми, добри пријатељи, а њу је очни притисак ударао у очне јабучице које су чиниле да уместо у мене гледа у Пирот једним оком, а другим у Суботицу. Нахранили су је белим луком да јој снизе притисак, па су онда још неки људи јели лука из солидарности и пијанства, па је на крају било тешко живети у том стану. Још једном, честитам рођендан младог блогерки, мом великом пријатељу и, неким чудом, од синоћ, куми.
Сви ти људи су били баш сјајни... Иако сам схватио да многи мисле да сам пајац. Мужјаци, углавном. И није ме нешто брига, ја сам срећан када се забављамо сви заједно и када је атмосфера на нивоу. Углавном, рече ми једна персона која је хтела да ме удави неке паметне ствари. Ствари за размишљање.
Причали смо нешто и ја сам рекао да и нисам био са пуно жена у животу. Она се уозбиљи и каже - па како да те хоће нека када ти нон-стоп причаш о женама, како су лепе, како их волиш, како ово, како оно, и онда оне мисле да си неки женскарош и неверник и тако то.
Рече она то пре дављења и би у праву. Брате, не знам што сам такав. Волим жене. Али не у смислу да бих са свима направио неки сулуд сеск, већ некако - волим их. Паметније су од мушкараца. Миришу лепше. Причају о стварима које мене занимају. Имају деколтее. Постоји милион разлога.
И у праву је давитељка, брате, како да ме хоће нека фина нормална жена када стиче погрешан утисак о мени. Кад ме овако погледаш, испада да сам ја неки лик што се опасно шпрда - па ту као долазе у причу жене, пиће, цигарете, и тако даље. А ја оно - скроз контра у животу. Жену немам из горепоменутих разлога, пића ми је преко главе, да треба да га се одрекнем до краја живота овог тренутка, учинио бих то, мислим, за одговарајући надокнаду, јер ипак треба да и ја нешто радим док су сви други пијани, па да си пазарим типа оног кућног љубимца из деведесетих што смо имали, па га храниш и тако то, и на крају метнеш у џеп. А и цигарету знам да запалим само кад пијем нешто, а и не морам, тако да ни то не радим.
Дакле, не могу више да се шпрдам. Људи стичу погрешан утисак о мени. А не могу ти сад ићи упознавати жене по библиотеци, ово је модерно доба, свакакви монструми свраћају тамо. И тако. Имам о чему да размишљам. И оне две клинке су ме одушевиле. Близнакиње. Певају најбоље на свету. Ја у животу нисам чуо ништа боље од тога.
Мислим да имају ону тајну везу кад без разговора могу да се договарају. Мислим да чак могу и да се пресипају, типа, ако се једна опасно напије, може на крају вечери да пребаци овој другој пола и да оду кући нормалне. Или ако се обе препију, да ова једна пребаци све другој, и да је одвезе на ургентни, па после кући, без бојазни да ће платити казну ако их заустави полиција. Могућности су неограничене. Како ми се то допада. Замисли седам близанаца. Мислим, како се то већ зове. Имаш седам људи са којима можеш да се договараш у глави, да пресипаш пиће, да пребацујеш одговоре за тестове, да учиш из њихових глава и да осетиш како се љуби нека тамо риба којој се свиђа неки твој буразер. Мада, ако ти један буразер постане геј... Па, исто можеш да осетиш. Шта има везе, све је за људе.
Управо оваква срања су разлог зашто људи стичу погрешно мишљење о мени. Одлутам негде и то у мојој глави звучи скроз логично, али није. Идем да се преврнем из кревета. Овим путем апелујем на све људе добре воље да регулишу свој очни притисак, јер кад вам се деси да вам очи лутају и гледају у небо иако је вам је плафон над главом, желећете да сте ме слушали. Можда је та млађана блогерка добила неку супер моћ синоћ, на рођендан. Можда сад може да види ко су ванземаљци међу нама или колико имаш шећера у крви. Можда може да мења филтере па да нас види у гаћама или шта нам се дешава у глави! Не знам! Могућности су неограничене!
0 коментара:
Постави коментар