Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

25. август 2015.

Зашто се овакве ствари увек дешавају мени?

Седео сам на столици и слушао неку страшно опаку песму на радију. Испред мене су лежале стотине пословних белешки, а ја нисам био спреман да се позабавим са њима. Било је сунчано и лепо и много је светла долазило до моје собе. Иако сам био сам у соби, неко ме је куцнуо по рамену. Пре него што сам се уплашио, махинално сам се окренуо. Био је то мој мали ђаво, вероватно је дошао да ме убије. Био је опако ружан и из плавих уста су му цуриле бале у сваком тренутку.

- Шта хоћеш?!
- Дошао сам да те убијем.
- Дај брате, одјеби. 
- А не могу брате, морам да те убијем. 
- А што брате?
- Па наређења су наређења. И ти испуњаваш шта ти се тражи на послу...
- Па да, али ја сам новинар, оно као, пишем, не убијам људе. 
- Да, али ја сам мали плави ђаво, то ми је посао, шта ја ту могу, нисам ја бирао, уосталом, знаш каква је криза, мора нешто да се ради, а и шта ја једем говна овде с тобом, што те лепо не звекнем и ћао, мирна Бачка, све кул, разу...
- Ма бежи бре тамо, кога ти да убијеш?! Немаш моју сагласност и готово! 
- Шта ће ми твоја сагласност? Ахахахах, ала си пглу.
- Извини шмекеру, шта, као, неће те гристи савест ако ти не будем дао сагласност? Знамо се сто година, не једи говна. 
- Па доброоо бре, можда мало, али шта ћеш, све у рок службе. 
- Мрш, папкаре један, мислио сам да ми будеш кум! 
- Стварно? - рече плави ђаво и сузица му се заискри у оку. 
- Стварно, рекох ја. 

Недељу дана касније сам се венчавао са дебелом жутом историчарком уметности, мали плави ђаво ми је био кум и за ту прилику се постарао да изгледа пристојно, носио је одело и није балавио и наздравио је са званицама, говорећи оним његовим храпавим гласом из пакла тако лепе ствари које нам жели у будућности, разнежен до бола. Можда сам био ожењен, али сам такође и био жив, тако да су ствари функционисале поприлично добро за мене. Плус сам имао везу у паклу, што и није тако лоше за типа као што сам ја. Оно као, зар не иду сви писци у пакао? 

- Шта све човек мора да учини како би купио још који минут на овом свету, рекох замишљено и запалих цигарету. Нека страшно опака песма је ишла на радију.

Слични текстови:

  • Писмо из гроба Док је цветало цвеће, ти си плакала. Било је прелепо. Нисам ни слутио да ћеш се толико потрести што сам мртав. Ко ће ти сада косити травњак? Коме ће сада моћи да не даш? Ко ће те волети без да ишта очекује заузврат? Смешио … Прочитај
  • Зашто се овакве ствари увек дешавају мени? Седео сам на столици и слушао неку страшно опаку песму на радију. Испред мене су лежале стотине пословних белешки, а ја нисам био спреман да се позабавим са њима. Било је сунчано и лепо и много је светла долазило до моје со… Прочитај
  • Корачај, важно је Ходали смо низ дугу улицу. Имао сам кратку косу и сломљен нос. Она је имала врећасте панталоне и скакала је по барицама. Никада је пре у свом животу нисам срео. Насмешила ми се, опет. Насмешио сам се. Иако и нисам био баш л… Прочитај
  • Чудовиште Киша пада на овај прљави град. Толико мизерних људи на окупу... Журе. Они у колима се смеју злим осмесима док додају гас да би запљуснули бедне пешаке. Млади. Први пољубац се не рачуна, први секс у шестом разреду. Сви су на… Прочитај
  • Тако је мрачно Напољу пада велика киша. Скоро да је мрак, иако је тек подне. На тв-у ништа паметно, само се неке голе жене смењују са типовима који имају чудне фризуре. Мој мачор спава на кревету, покрио се, хладно му је. Чини ми се да чу… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren