Јуче сам купио један мали магнетић за фрижидер,
за успомену на ово усрано место.
Када сам се пробудио јутрос, био је сломљен.
Прошетао сам до мале црне девојке и купио још два.
Ставио сам их на судоперу и отишао да једем.
Када сам се вратио, били су сломљени.
Поново сам устао и отишао
на тај штанд и рекао јој -
дај ми петнаест јебених магнета.
Пажљиво сам их увио у новине
и оставио на кревету.
Дохватио сам пиво из фрижидера,
и спаковао их у кофер.
Онда сам извукао један напоље.
Био је сломљен.
Један по један.
Сви су били сломљени.
Подигао сам главу и рекао -
зли душе, шта радиш то?
Онда сам отишао и мало гледао телевизију,
поприлично свестан црне сенке која је лебдела
над мојом главом.
Нисам више излазио да набавим још магнета.
Слични текстови:
Сулудост
И нисам пијан,
И нисам дрогиран,
И нисам луд
изван граница нормале,
а опет
желим
да ти кажем
да те волим.
Слушам неку песму
и солидно
ми срце куца...
Да ли је могуће
волети црвену жену
више од узд… Прочитај- Постао сам песник
Постао сам песник.
Па шта?
Проза је једна моћна ствар,
али казаљке нису довољно споре
да би je ико читао
свакога дана,
ма колики доколичар био.
Када сам схватио
да ни Бог нема времена,
помирио сам се са тим
да ј… Прочитај
- Из кандила уз чашу воде
Лежао сам на каучу,
свестан да нисам добар.
Устао сам у подне,
није било воде.
Нека подједнако лоша
цев је пукла
остављајући ме
покушајима
сарадње са киселом водом.
Није ишло.
Лежао сам на каучу,
у… Прочитај
- Самострел
Лежим и
колено ме опасно боли,
а нека жаба ме једе изнутра...
Опасно лош песник
је опасно болестан,
моја вила са четрнаест крила
је одлетела
и
у мени не постоји ништа
за шта бих се могао ухватити
и опстати,
такав какав сам,
… Прочитај
- Кашмирска
Четрнаест коцкица сам офарбао на папиру...
Друштво ми праве Достојевски, Ремарк и Мирјана Бобић Мојсиловић...
Јесењин, Агата Кристи и надасве Буковски...
Друштво мртвих и помало живих песника, писаца и лудака чини ово вече… Прочитај
0 коментара:
Постави коментар