Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

18. август 2015.

Писмо из гроба

Док је цветало цвеће, ти си плакала. Било је прелепо. Нисам ни слутио да ћеш се толико потрести што сам мртав. Ко ће ти сада косити травњак? Коме ће сада моћи да не даш? Ко ће те волети без да ишта очекује заузврат? Смешио сам се. Мора да ти је сада криво што ниси никад била моја. Одлагала си то, игрица је била тако сјајна, а онда сам те ја зезнуо и умро. 

Сад имам најлепше цвеће на гробу у кругу од сто километара, покојна Ружа са старог гробља ме шије јер јој неки мученик Васа сади неке зајебане егзотичне врсте већ петнаест година по гробу, иначе бих имао најлепши гроб у региону, гарант. 

Како си ти? Не плачи магарицо једна, шта има везе, креснућемо се кад умреш. Све се може кад си мртав, а и имаш времена, није као кад си жив, па све нешто мораш да обавиш и никако да се прихватиш битних ситница у животу. 

Ја сам ти добро, хране нас овде добро, иако наводно ни нема потребе, јер смо умрли. Кажу, то је само испочетка, да нам не буде чудно. А и неки су знали да умру двапут, јер су се уплашили глади, па је то онда стварало дупли посао надлежнима, и ето, сад имамо народну кухињу за новајлије. Није храна срање као у народним кухињама кад си жив, овде је баш супер. 

Шта ти радиш? Немој случајно да си се прихватила Пере сад кад ме нема, он је сав у кошуљицама, а и ти си натовила, па ти пали стандарди, а ни мене нема и јебига... С гробља право кући да идеш, јест' да се нисмо узели, или креснули или пољубили или волели, то јест, али то не значи да ти треба сад да се прихватиш Пере. Ја сам цео живот говорио - ко се зове Перо, тај је тешки папак. И олош. И папучар, ал' то заборави да сам ти рек'о, допало би ти се, па оде ти, а ја оста. 

И немој пуно да се трошиш на свеће кад долазиш, пошто већ долазиш често, јебига, ем ти је скупо, ем нам чади горе, а нема неке практичне сврхе, па слободно ти припали који цигар или што друго, има нас разних овде горе, па да макар неком буде лепо. Од свећа ретко коме буде врх, једино овим металикама што су скакали по гробљима стално, па их сећа на старе дане.

И тако срећо, припази се још коју годину, па се видимо горе. Направићемо лом, а можемо и да се узмемо, шта има везе. Не знам баш да ли можемо усвојити неко црнче овде горе и како то функционише, али добро.

Пуно поздрава ти шаље твој момак кога си зајебавала цео живот и који је зато умро.

Слични текстови:

  • Да ли сам победио смрт?"Ћао, Ди.""Ћао и теби.""Како је?""Ево добро је.""Кул."Отворио сам пиво. Било је млако. Сручио га у бездан. "Хеј Ди, је л' пијеш ти?" "Пијем, коцкам, убијам...ипак сам ја Ди, заборављаш?""Кул. На тренутак сам заборав… Прочитај
  • Леопард Имаш осамнаест година, млад си човек, имаш свет на длану. Јутро је, буди те некадашња омиљена песма, планираш да устанеш. Повремено се тргнеш, погледаш на сат поред кревета и наставиш да се гризеш што ниси устао, а веро… Прочитај
  • ПричеПостоји једна палата са бесконачно много соба. Све собе су сличне величине, ниједна не одскаче од осталих много. У свакој соби се налази по једна особа и пише. Неке собе имају прозор до суседне собе, а неке чак и вр… Прочитај
  • Представа Стојиш на позорници, помало тужан. Имао си много времена да размишљаш о својим грешкама. Ти си, уствари, силовао ону собарицу и ти си, уствари, убио оног официра. Нико то не зна, постоје званични кривци, ти си чист, и ако т… Прочитај
  • Не можеш победити Звони, добро је.  - Корисник кога сте позвали тренутно није доступан... Како није доступан кад звони, гласно и јасно чујем... Раније си макар знао да се јавиш, подигнеш слушалицу и ћутиш, и једино што се чује је т… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren