Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

7. август 2015.

Посрнуће данашњег друштва и друге зајебанције које нисам спреман да прихватим

Шедим ође на мору и баш је љепо. Међутим, не могу да верујем да је све овако морално искварено. Сви хоће да те зајебу. А огромној већини девојка је битније каква кола возиш и где седиш у клубу (седиш, не стојиш) него какав си човек или чак и фрајер. Јеботе, капирам да мене неће јер и нисам нешто љепушкаст, али имам два другара који баш јесу, скоцкани, љепи, у Београду све их воле, а овде - ништа. Каква је ово криза морала, невиђено. Сви хоће да те зајебу, до сад, за ових пар дана, брат брату, ако ме није једно десет људи покушало зајебати, није нико. И то они које сам провалио. Оних који су ме зајебали, а да нисам провалио, вероватно има и више. 

То ме чини некако тужним. Упознао сам неког кримоса локалног малопре, фин лик, зготивио ме баш. Јеботе, буразеру, да л' је могуће да су овде криминалци фини, а сви остали олош? Контам да би ми тај кримос помогао у животу, ево сад, овог трена, иако ме зна тек неки сат. А ови остали би ме газили да се изврнем негде на улици. 

Ја мислим да под хитно морамо направити оазу за донекле нормалне људе. Док их (нас) још има. Иако ти људи често изгледају чудно, заиста су нормалнији петнаест пута од ових што су као нормални и у већини. Па да ли је реално да су људи у стању да напуне клубове, а само можда петина се добро проведе? Сви ликови депресивни, рибе напуцане, оно, не можеш ништа ни да јој кажеш, само ти покаже руком да одеш. Једино ако баш све говори на теби - ја имам! можете разговарати. И оно мало цурица нормалних, наизглед, што дођу у клубове, се боји пијаних будала, па исто тако терају људе. А типови сви снуждени, једина је разлика у томе што су неки баш упорни, па прилазе, а други и нису баш, па само стоје, подједнако тужни.

Дакле, организовати неко уточиште, што пре, јер ово је хаос. Направити државу за људе који се не поносе тиме што никада нису прочитали неку књигу, за људе којима није битно да ли си обучен у оригинал одећу, за људе који купују патике ради патика, а не зато што је то "баш добра копија Паћотија, па ће рибе мислити да сам богат", за људе који неће бити тотални олош према теби, само зато што изгледаш наивно, за људе који те не гледају са висине само зато што слушаш неку другу врсту музике, за људе који знају да се проведу, а не да константно мисле о томе шта други мисле и страхују да ће испасти смешни. Некако, све ово је баш срање, и ако је ово стваран свет, онда не желим да живим у њему. Па макар до смрти имао тих пар људи и немао жену, нисам спреман да начиним толики компромис и да продам све у шта верујем само да бих био прихваћен, иако ово што је данас и овде нормално, сасвим сигурно није нормално. 

Искрено,
Митоман

Слични текстови:

  • О фузији тешких мислилаца Имам неке мисли великана... И имам много мисли обичњака. Неке сулуде идеје. Јебеш га...  Знаш, ја могу све када ме неко посматра. Сваку идеју могу да реализујем. Сваки подвиг. Да учиним нешто што сматрам да треба уч… Прочитај
  • У канџама капитализма Данас сам примио плату толико високу да се од ње не могу напити у кафани три вечери за редом... Плата за месец дана депресије у мрачном магацину, са повременим неонским осветљењем и радиом који или шишти или пушта кинеску м… Прочитај
  • Распутинове ми браде Одувек сам сањао жену која ће ме дочекати раширених ногу... Не курву, већ моју жену, жену која ће ми шапнути нешто безобразно док стојим на каси са две кесе и новчаником... Жену која ће ме желети, онако крвнички, иако и нис… Прочитај
  • Митомане, терај се... Размишљам ја сад - реко' - отворићу нови блог! Па седим. Именујем га. Нешто као - Распутинове ми браде. Јест, звучи сулудо. А ја сав узбуђен, као клинац. Као, отварам блог. Све испочетка. И онда седнем, јебеш га, запитам се… Прочитај
  • Митоман поново јаше (луду кобилу звану уметнос') Знаш, нисам баш одавно сео овако, пустио неку музику и откуцао пар редова нечега... Не памтим кад сам написао последњу причу. Песме су ми биле умируће. Али, ето, и то је прошло. Митоман се вратио са годишњег (малтене па бук… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren