Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

05. април 2015.

Нека живе страсти

Јозеф и Кала су седели на лежаљци и гледали у тмурно небо. Није било ништа што су могли учинити по том питању, па су пошли у кућу. Јозеф је увек био уредан, савршено обријан, а Кала је била девојка која је волела да се ваља гола по песку. Он је био стар, имао је сигурно око шездесет година, а она је имала двадесет и једну. 

Калини родитељи су изузетно богати. Њен отац се школовао са Јозефом. Он је потом основао своју банку, а Јозеф је радио као благајник у једном предузећу. Јозеф је страсно волео да се коцка, тако да никада није успео да се обогати. Али је ипак живео сасвим пристојно. И више од тога. Када је Кала пошла на школовање у престоницу, родитељи су јој све средили. И стан код једне угледне старије госпође, и приватне часове француског, а нашли су јој чак и једног младића, Стенсона, који би био идеална прилика за њу. 

Калу ништа од тога није занимало. Испод маске послушне мале богаташице, крила се пркосна и дивља девојка, склона уживању у месу као и у опијатима. Волела је слободу. Испочетка јој није требало много. Искрадала се ноћу и давала се свом својом душом пороцима, а госпођа код које је становала није ништа слутила. Временом су се ствари промениле. Кала је тражила да јој пошаљу новац за нову торбицу, шешир, бицикл, али када би јој родитељи дошли у посету, увек је лагала како су се ствари негде затуриле или их је "баш јуче позајмила пријатељици". Опијати су јој начели душу и постала је неопрезна. Долазила је рано ујутру кући, и није пазила да не пробуди своју станодавку. Након што су њени родитељи дознали шта ради, решили су да јој укину финансијску подршку и да је тако приморају да се врати кући. 

Уместо тога, она је срела Јозефа у једној кући опијума, где се коцкао са неколико кинеза, села му у крило и рекла - извини, не носим гаћице. Била је то љубав на први поглед. 

Она је била гадно зависна о опијуму и сексу. Он је био одмерени коцкар. Умео је да свира трубу. Понекад би јој свирао док је пушила опијум. Било је баш лепо. Купили су кућу на брду, и поставили лежаљку између два дрвета. Сваке вечери је Јозеф одлазио у илегални казино, након што би добро секснуо Калино мало нежно дупенце. Остајао је тамо целе ноћи, а она би, након што би јој свест добила прихватљив облик, сређивала њихову лепу кућу и чекала га да се врати. Понекад би и она отишла негде, по неко ново парче меса. Све је то било нормално. Разумели су једно друго. Обоје су имали страсти и знали су шта то значи. Нису желели сузбијати своју природу...

Јозеф и Кала су ушли у кућу и играли карте. Неку смешну игру, магараца. Она се смејала очима пуним живота, а његово скидање кравате је говорило - Кала, волим те Кала. Живели су своје животе онако како су желели и није било ничег погрешног у томе. Јозеф и Кала, двојац који је успео.

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren