Лежали смо моја дебела девојка и ја, загрљени, загледани у плафон... Обавили смо то управо и било је сјајно... Понекад бих је упитао - да ли си срећна? Сваки пут би одговорила - неизмерно... Убадао сам добре моменте. Углавном то није била истина. Овога пута је нисам питао ништа. Знао сам одговор и знала је одговор. Неко је покуцао на врата. Знали смо ко је. Рекох јој - не отварај, знаш ко је. Знам, одговорила је, и отворила врата. Очигледно јој је било доста свега. Нисмо имали више хране, огрева и више наш мали свет није био толико бољи од спољашњег. Хорда осакаћених губаваца је преплавила нашу колибу и уловила нас. Певали су носећи нас као жртву њиховом новом богу...
Слични текстови:
Зашто се овакве ствари увек дешавају мени?
Седео сам на столици и слушао неку страшно опаку песму на радију. Испред мене су лежале стотине пословних белешки, а ја нисам био спреман да се позабавим са њима. Било је сунчано и лепо и много је светла долазило до моје со… Прочитај- Последњи преостали
Последњи човек на свету је седео у својој столици и гледао у наговештај сунца које би требало да се ускоро појави на хоризонту. Онда је неко покуцао на прозор. Сто за којим је седео последњи човек на свету није био у призем… Прочитај
- Чудовиште
Киша пада на овај прљави град. Толико мизерних људи на окупу... Журе. Они у колима се смеју злим осмесима док додају гас да би запљуснули бедне пешаке. Млади. Први пољубац се не рачуна, први секс у шестом разреду. Сви су на… Прочитај
- Речи, сузе и бол
Осећам тако много физичког бола... Нисам сигуран зашто. Све ме нешто подмукло боли и чини да баш тешко функционишем.
Некако, чини ми се да је бол почео да се јавља када сам упознао ту једну девојку. Имала је око тр… Прочитај
- О малом човеку који је желео да исправи све
Ходам низ улицу. Полако. Погнут. Са цигаретом која само што ми не испадне из уста. Питају ме да купим цвеће. Једна девојка ми пружа нешто у руку. Узимам папирић на коме пише где могу купити најбољи избељивач у граду. Видим … Прочитај
0 коментара:
Постави коментар