Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

08. септембар 2014.

Истина ће те ослободити

Па, рекао је он, опет смо овде. Онда је наступила тишина. Она је гледала у плафон, подигнутих ногу. Он је седео у фотељи. Између њих је био прљав тепих. 

- Прошао је сат - рекла је и скочила са кревета.
- Није. Још три минута - рекао је он враћајући сат у џеп.
- О јебем ти - рекла је љутито, па је поново легла и подигла ноге.

Опет је било тихо. 

- Океј, сада можеш да се обучеш.
- Јеботе, шта све морам да радим за шаку долара.
- Тежак је живот вас финих девојака.
- Фин живот кошта. Школа нарочито.
- Знам срећо, нико те не криви.
- И нећеш да ми кажеш шта ти то значи? Само да гледаш.
- Нећу.
- Океј. Видимо се следеће среде Чарли.
- Видимо се шећеру.

Чарли Пањтаћук је био човек од науке. Не баш добар са револвером. Сјајан са кљештима. Нико се никада није супротстављао Чарлију Пањтаћуку. Помало зато што је увек био намрштен. Углавном зато што је био једини зубар у кругу од триста километара. У слободно време је тежио ка једном маленом циљу. Поприлично маленом. Желео је да удари Бога у лице, и то јако. Знам да је помало тешко замислити Бога са шљивом на оку, али Чарли је то чинио сваког дана, изнова и изнова. И осећај је био сјајан.

Следеће среде се Џени опет појавила. Била је јако срећна. Одмах се скинула и бацила на кревет. 

- Па, да почнемо! - узвикнула је са осмехом.
- Нешто се чудно дешава. Шта ти је? - упитао је Чарли знајући да никада није волела да сат времена држи подигнуте ноге.
- Нашла сам симпатију. Један дечко. Ву се зове. Ухватио ме је за руку. Баш сам срећна! - рекла је брзо.
- Шта је он, жутаћ?
-  Он је ЧОВЕК, Чарли.
- Жутаћ значи. Па добро. И то је за људе, претпостављам.

Џени је устала и лупила му шамар. Била је осетљива на жутаћа. Чарли је по први пут решио да искористи својих сат времена. Избацио је сав вишак енергије. Џени је пушила цигарету на кревету. Ништа није остало за ударац Бога у браду или око. Да се тог трена појавио, Чарли би га само гледао са блаженим беспућем у оку. Били би квит. Бар по некој његовој рачуници. Следећег дана Бог је ударио Чарлија Пањтаћука у браду и око. Никада се није опоравио.


0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren