Сањао сам да сам велики писац,
и заиста славан,
свуда,
на сваком месту,
али кроз слова,
не кроз лик.
И волео сам да идем у продавницу,
пешке,
прелазећи преко канала по срушеној бандери
и поздрављајући људе успут...
Они би само рекли - здраво,
и никог није занимало како тај
заиста велики писац изгледа...
Било је предивно.
Било је тако добро бити славан
и велики,
могао сам изаћи пред публику насмејан страшно
и прочитати покоју моју ствар
и добио бих заиста масиван аплауз,
сваки пут...
Као Божији аплауз,
као палац горе од најважнијег судије...
Али, суштински,
у мојој соби,
трон,
трон са ког сам покорио свет
и даље је била плава баштенска столица
уз дрвени сто који сам добио за девети рођендан...
И то је била најсјајнија ствар у целом сну.
Слични текстови:
О пегавом носу малог кошмара
Једна мала девојчица кратке косе
је снивала гадне снове
о лицима људи
који пониру.
Био сам млади Дон Кихот,
вољан да се борим са сваким чудовиштем
из васељене само да бих видео те ситне очи
и пегави нос.… Прочитај
Ноћна шетњаУ мраку сам сам,
у друштву милиона.
Нешто крцка.
Биће да је то заглављени
кликер у мом ђону.
Тако је мрачно.
Корачам улицама,
сенке играју,
а кликер струже...
Шутнем бандеру -
она немо гледа.
Керови лају,
страшна је пом… Прочитај
Стара песма
Ма нек се билмези туку,
ти ћеш бити моја,
тако је записано горе, високо...
Записано је, богами
и на оној клупи
у парку...
А мој ум бесконачна тмина беше...док се ниси појавила ти.
… Прочитај
Паклено јутроПокипела кафа чека, на белом шпорету познатог произвођача.
Ти си поново заспала у кади, пијана и донекле обучена.
Сипам си вечерњи вискидванаест часова раније,испијам све, па одем да искључим шпорет… Прочитај
Покрет
Гледаш слику носатог папагаја
и сећаш се мене.
Гледам у филмски плакат
са дебелим пандом и мислим на тебе.
Требали би учинити нешто
поводом ове љубави.
Требали би да бежимо.
Негде далеко, баш далек… Прочитај
0 коментара:
Постави коментар