Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

05. септембар 2014.

Савети младим и старим блогерима, од срца срцу

Седим и доручкујем месни нарезак са много јаким чилијем и поред физичког бола осећам и психичку нелагоду. До јутрос нисам знао да постоји на стотине група - "Ми блогери", "Најбољи блогери света", "Убедљиво најбољи блогери региона" ... Отворим пар група, мислећи да се учланим, да видим неке нове и паметне људе. Међутим, те групе су легло шљама. Сви су се учланили да каче своје уметничке проливе, а нико да их чита. Што је и логично. 

Да се разумемо, блогер може бити свако. И проблем лежи у неискрености, као што рекох некада давно. Ако немаш појма, и неко дође и саопшти ти то, десиће се једна од две ствари; или ћеш престати бити ужасан блогер и напустити све (у том случају ниси ни био за писање) или ћеш наставити да пишеш док не постанеш довољно добар. Првенствено себи, па после и другима. Ако тврдиш да си себи довољно добар, онда си сероња. Највише што икада у животу можеш бити јесте - бити бољи него пре. Али никад довољно добар. Ето ти трика за писање. И престаните слати срца и очи кроз градове, мучно ми је кад вас читам. А не читам. Давно сам престао, јер ми већина вас ужасника стварно иде на курац. 

Гратис савет: Ако постоје наговештаји да си заиста курац (ово нема везе са полом), пређи на писање путописа, рецепата за кухињу или тако нечега што не изискује да будеш довољно добар. Или направи тајни блог за који ћете знати само ти и мама. Твоја мама. Ако немаш маму искористи замишљене пријатеље.

                                                                               Желим да се паметни људи врате на блог сцену,
                                                                                                                                                Митоман

2 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren