Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

30. септембар 2014.

Моји снови, свету

Депресија, меланхолија, стагнација... Све то оставиш иза завесе неких својих снова. Ако тражиш начин да преживиш, ово је прва ствар која дође на ум. Велики снови. Мали снови. Није важно. Твоји снови. Моји снови. Хоћеш да ти кажем нешто о њима? Наравно да ме...

25. септембар 2014.

Сав наш бол

Стајали смо на пустој улици под уличном светиљком. Он и ја и она. Пришао сам му, одгурнуо ме је. Кренуо сам да га ударим у браду, али се измакао. Ударац у око. Бол пробија лобању. Неко ми је једном рекао да је то зато што ти мозак удари о лобању. Али стваран...

23. септембар 2014.

Љубав у доба љекова

Аква Бравзаносламишканош и Милко Дигу су живели у ванбрачној заједници на седмом спрату једне мирне зграде у предграђу. Био је то велики град, па су чак и зграде у предграђу биле велике. Она је умела да кува, он је умео да оправља ситне апарате по кући и да...

22. септембар 2014.

О чају и књигама

- Желим да се тркам са тобом, да те победим... - У реду, ја волим када ме победиш. - Али није занимљиво ако ти не желиш да победиш.  - Да бих ја желео да победим, вероватно морамо да се кладимо. - Кладићемо се. Трчимо за месец дана. - У реду. Али тада...

19. септембар 2014.

Свађе, казне и врли нови свет

Са женама, све што радиш углавном буде сјајно. Лепе су, уживаш гледајући их... Умеју да разговарају, па чак и да се свађају... Код њих свака свађа има увод, разраду и закључак. Код мушкараца свађе се своде на чопор. Увек неки људи подрже неког од завађених и онда је онај други приморан да се повуче. И све се решава песницама. Или боксерима, палицама,...

18. септембар 2014.

Изволи, срце

Лежали смо моја дебела девојка и ја, загрљени, загледани у плафон... Обавили смо то управо и било је сјајно... Понекад бих је упитао - да ли си срећна? Сваки пут би одговорила - неизмерно... Убадао сам добре моменте. Углавном  то није била истина. Овога пута је нисам питао ништа. Знао сам одговор и знала је одговор. Неко је покуцао на врата....

Прича од осам минута

У девет и педесет два сам заиста мислио да се ништа не дешава никада у овом свету. Све је изгледало тако досадно. Гледао сам у велики папир прикачен чиодом за полицу, писале су неке ствари које ваља обавити. Сетио сам се оне реченице - ако се ништа не дешава, иди по пиво, можда се нешто деси - и размишљао сам да можда одем по пиво или да одрадим...

14. септембар 2014.

Утопија је имала велико срце

Данас сам схватио нешто врло важно... Желим да будем богат и славан. И писац, уз то. Писац пре свега. Вероватно глуп сан. Радити као писац је немогуће. Можеш само да седиш и пишеш и продајеш то. Тешко је писати по калупу, наруџбини... Морам да покренем ствари са мртве тачке. Добро сам почео, пре пар година. Пар парцијалних објава, пар књига, часописа......

12. септембар 2014.

Увек буди део стада

Једнога дана сви сунцокрети увенуће и ти ћеш знати да је крај. И покушаваћеш да схватиш где си потрошила године и речи, тако много речи за које си мислила да ништа не значе... Једнога дана ти ћеш увенути и цвеће ће знати да је крај. Ти одлазиш, оно остаје, из твог меса ће нићи предивна ружа и постаћеш коначно део већине, део света, коначно при...

10. септембар 2014.

Човек од хиљаду страхова

Знам једног човека, који је некада стварно био мој херој, али њега више нема, прогутао га је страх... Сада се боји свега, чак и тиха музика му смета и сваку моју реч доживљава као увреду... Реагује бурно и понекад ми стварно дође да отерам све у три лепе, и одселим се негде тамо, далеко, где бих могао наћи мир... Изгубио је пут, више му није важно...

Кокошка је бачена

Тешко је... Извини је лепа реч. И знам да не поправља ствари, али макар значи да онај ко је говори зна да је крив и да му је жао. Међутим, у нашем народу се усталио један одговор на - извини - и сличне лепе речи, универзални ултимативни одговор - пуши курац, једи говна. Није то само међу клинцима, него међу свим генерацијама. Јуче ми је то жена од...

8. септембар 2014.

Истина ће те ослободити

Па, рекао је он, опет смо овде. Онда је наступила тишина. Она је гледала у плафон, подигнутих ногу. Он је седео у фотељи. Између њих је био прљав тепих.  - Прошао је сат - рекла је и скочила са кревета. - Није. Још три минута - рекао је он враћајући сат у џеп. - О јебем ти - рекла је љутито, па је поново легла и подигла ноге. Опет је...

7. септембар 2014.

Добар дан који је могао бити сјајан дан

Седела је на фотељи, а ја сам стајао на клупи и сређивао полицу са књигама. Повремено бих ухватио флеш њених белих гаћица док је прекрштала ноге. Причала је нека тешка филозофска срања, типа - зашто би смртна казна требало да буде забрањена... Имао бих доста да кажем на ту тему, али само сам ћутао, слагао књиге и повремено бацао поглед на њене ноге.  -...

5. септембар 2014.

Савети младим и старим блогерима, од срца срцу

Седим и доручкујем месни нарезак са много јаким чилијем и поред физичког бола осећам и психичку нелагоду. До јутрос нисам знао да постоји на стотине група - "Ми блогери", "Најбољи блогери света", "Убедљиво најбољи блогери региона" ... Отворим пар група, мислећи да се учланим, да видим неке нове и паметне људе. Међутим, те групе су легло шљама. Сви...

4. септембар 2014.

Стотину лепих ствари...

Сањао сам да сам велики писац, и заиста славан, свуда,  на сваком месту, али кроз слова, не кроз лик. И волео сам да идем у продавницу, пешке, прелазећи преко канала по срушеној бандери и поздрављајући људе успут... Они би само рекли - здраво, и никог није занимало како тај  заиста велики писац изгледа... Било је предивно. Било...

1. септембар 2014.

Рођендан ми је, јебига...

И ево ме опет, дошао сам да преточим све ово што ме притиска у речи. Још један рођендан ме чека сутра, а с њима се нарочито тешко носим... И неће постати ништа лакше у будућности. Прошле године нисам ништа написао за рођендан. Тад сам имао девојку, мозак ми је био на другој страни... Мој мозак још увек не функционише добро. Увек је или девојка или...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren