Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

27. фебруар 2013.

И опет почиње

Не могу да не пишем, лупкање по тастатури ми фали, лежим само и чешкам се, чекам да нека хорда речи навали и да ме сјури, да ме гребе, док чекам и чекам још неког себе... И жена дође, И жена каже - опет си пијан искривио врата од гараже, крив сам кажем, и на веш машини сам спавао, жена одмахне руком, "ићи ћеш у пакао...", И жена оде да купи флајку И...

25. фебруар 2013.

Сав мој мрак

Седим, а моја жена ми каже: луд си, сувише мрачан и претерано очајан... Седим и даље и онако кажем: знам. Не волиш ме сада, питам, а она каже волим те и волећу и након  двеста очајних текстова... Ја имам петсто очајних текстова, кажем, и недовршених много много више... Она ме гледа и каже да то ништа не мења... Све те приче...

23. фебруар 2013.

Малверозни

Рано је јутро, двадесет до једанаест, седим са чоколадним млеком испред себе и питам се хоћу ли умрети икад, од рака или неке сличне малверозности... Можда бих, цигарету требао запалити и уз скандалозно канцерогено млеко "одважно" изазивати госпођу судбину... А и судбина је курва, воли занимљиве крајеве... Мој ђед је умро од рака плућа, а пио је...

О снивању на јави

Гледам све те велике писце... Можда су били никакви људи, али су тако велики писци да то више није ни важно... Тако велики... Када помислим само, да бих, можда, ако засија моја срећна звезда, могао и ја једног дана бити део тог неба... Нешто ме пресече, и не знам више да л' се смејем или ваљам у боловима, не знам ни да ли сам срећан или тужан или...

21. фебруар 2013.

О хиљадугодишњем несрећнику

Волео бих да сам био у цркви данас. И нисам неки бојажљив тип, али бих заиста волео да сам био у цркви данас. Срео сам једног типа, знаш. Испрва се чинио као још један лудак који трчи улицама овог града. Сео је поред мене на клупу, у неком несрећном парку који више ништа зелено нема, осим клупа. Негде у ћошку парка, постојала је још једна, последња,...

19. фебруар 2013.

Сулуди случај вечитог хедонисте

Марти Маркони је био ситан проћелав човек, у суштини добар, али пречесто склон лаким зарадама и задовољствима које човек може потражити само са оне стране закона. Имао је добре пријатеље Марти Маркони, Џашкоња Ирвича и Дебелог Буцка. Била је то шашава екипа. Дружили су се, радили заједно, посећивали се и окретали крменадле на роштиљу, док су њихове...

17. фебруар 2013.

О маслачку

Аншалузи Мартишер је био најлепше цвеће на једној од ливада скривеним од погледа великог града. Цвеће је био, јер је у једној од битака које су купиле сада већ читав век постојања старих зграда, тргова и улица, погинуо. Тачније, док је непријатељ гранатирао подручје, он се једини затекао ту, гологлав, на ливади, тражећи своју веверицу и јебига, разнет...

15. фебруар 2013.

О једноставности одлука

Седео сам у фотељи са чашом неког лошег вина и гледао теве. Неко је позвонио. Седео сам. Неко је позвонио још једном. Извукао сам се из фотеље и отворио врата. "Верујете ли у Исуса?", дочекао ме је глас. "Верујем. Ено га на каучу." Дечкоња ме је погледао чудно, провирио унутра и заиста угледао Исуса. Онда је ушао и упитао да ли је у реду да...

13. фебруар 2013.

О карми

Карма је једна госпођа у црвеним ципелама и уској хаљини која више показује но што скрива. И сви верују у њу. И верници и неверници и научници и кретени и мале инстант женице. Име јој се разликује ту и тамо, али то није нарочито важно. Колико узмеш толико мораш и да даш. Колико си био лош, толико ће ти се лошег сручити за врат. Понекад и нешто...

11. фебруар 2013.

Историјска

И стаћу пред краља снова и рећи ћу му - ти баш умеш човеку да улепшаш дан. Краљ ће се насмејати и подариће ми вечне снове, не рекавши ми да ћу вечност провести у вечним патњама на дну последње тамнице пакла. И сањаћу спас, сваке ноћи, и сањаћу њу, како водимо љубав, сваке ноћи, и сањаћу чашу хладне воде, и воду како ми цури низ браду, сваке ноћи. И...

10. фебруар 2013.

О тананој мелодији црвене боје

Лука Маршалов је био један од оних несрећних типова који се роде на дну и ту и остану, заувек. Имао је сада већ четрдесет година и био је солидно грађен, са блиставим осмехом и вишеструко ломљеним носом који као да више није припадао склопу његовог бића. За тих четрдесет година никада није постигао нешто што би се могло назвати успехом. Имао је један...

9. фебруар 2013.

О свему

Гледам је онако, и она гледа мене. Воли ме, бићу нешто, кажем, а она ме и даље гледа и повремено трепне. Бићу нешто, кажем, а то је много више од ништа, много више од свега што сам досад био. Мораш бити све, каже са смешком на уснама. Бићу све, ако будеш моје све. И тек тако, од ништавног сам прешао пут у трену, био сам прво нешто, а потом и...

8. фебруар 2013.

Вилене горе

Џеф Ричардсон је био поштар већ двадесет и три године. Свакога дана би долазио на посао, узимао торбу и слагао писма у њу, а потом седао на бицикл и вечито зурећи у свој излизани сат хитао широким улицама малог села на обронцима високе планине да испоручи пошту на време.  Није Џеф био неки леп човек. Био је мали и помало грбав од сопствене тежине,...

7. фебруар 2013.

Обиље тишине

- Имаш ли име? - Да. - Дрогираш ли се? - Да. - Размишљаш ли о самоубиству? - Да. Живот малог Самјуела Сема се завршио оног дана када је стигао у казнено-поправну установу "Велики Џим". Ставили су га у малу собу са два старија дрипца. Њихова соба је била нарочито мала, јер се налазила на крају ходника и некада је била остава. Била је царство...

6. фебруар 2013.

Ролеркостер

Био сам човек у обичним панталонама и нисам много марио за то носиш ли зелене или љубичасте чарапе, имаш ли велике или мале груди, волиш ли ме или не... Све је то било неважно за мене, волео сам те космичком величином и то ме је чинило срећним. Наравно, нисам могао да пишем добро као пре, јер сам постао мекан, јебеш га, нисам могао да пишем било...

5. фебруар 2013.

О свемогућем

Поноћ је управо прошла и знам да ћу те сутра видети. Желим да ти кажем, маче, изгледај... предивно. Већ могу да те видим у тим малим ципелицама, у шареним хулахоп чарапама, фантастичној малој сукњици од сатена и тим осмехом који разоружава силе... Већ могу све, знајући да ћеш се сутра појавити и изгледаћеш... предивн...

3. фебруар 2013.

О сиротом ђаволу

Лежао сам у својој ћелији и зурио у плафон. Плафон сам пре пет или десет година исцртао разним лицима разних жена, лепе, добре, лоше, са крупним образима и малим љупким уснама, са великим очима које сијају и ситним предивним осмесима... Све су биле ту. Много њих. Све које сам икада срео. Можда мало више или мање, није важно... Важно је да су ми правиле...

Каменчић у ципелу

Срео сам те, био је петак и небо је било тмурно, али ти си имала тај поглед и знао сам да ће ту да испадне нешто чудно, лудо. Носила си те неке луде фракове и била си смешна и помало погубљења, а ја сам те посматрао дрско и безобразно кроз визију узвишене лепоте о којој појма ниси имала. Мислила си да сам луд и то је било све. Конобар је свратио...

1. фебруар 2013.

Филозофска

Ушао сам у продавницу кућних љубимаца пре неки дан. Било је живо. На све стране се нешто мрдало. Била је ту и плава птичица. Гледао сам плаву птицу како покушава да побегне из кавеза. Није успела. Умрла је тамо. У кавезу до њеног је седео дупло већи папагај. Није се трудио да побегне. Одустао је. Али је био поприлично жив. И дебео. Нисам сигуран...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren