Ништа не остаје исто

Седим и слушам Дајмонс ин д скај, пуштају на неком радију и заиста се осећам живим, иако сам доручковао месни нарезак чији састав заиста не желим да знам, мада то сазнање ништа не би променило, и даље бих га јео јер човек и нема неког избора када је у питању јефтина храна... Попио сам чоколадно млеко зато јер ето и посматра ме свети Јован са календара, поприлично...

Прочитај

О крофничастој супер девојчици

Упознао сам пре пар година једну буцмасту девојчицу. Зове се Мивица. У ствари, Милица, али због малих зубића којих као да је имала баш много није умела лепо да каже слово "л". Када сам се је упознао мислио сам да је она само још једна необична буцмаста девојчица (не постоје обичне буцмасте девојчице), али се касније испоставило да сам се грдно преварио....

Прочитај

О фузији тешких мислилаца

Имам неке мисли великана... И имам много мисли обичњака. Неке сулуде идеје. Јебеш га...  Знаш, ја могу све када ме неко посматра. Сваку идеју могу да реализујем. Сваки подвиг. Да учиним нешто што сматрам да треба учинити. Усамљено мушко друштво повести и банити код неких клинки око логорске ватре (у сред Београда). Дозвати голог лика са десетог...

Прочитај

О будућности боје фифти шејдс оф греј

Двеста хиљада људи је тражило да буду први становници планете Марс. То је помало застрашујуће. Звучи готово као да се грабе и отимају за ту пустош... Као да кажу - све може, само нећу више да живим овде! Наравно, ми овако бедни немамо технологију ни на месец да запалимо још увек. То ме теши, на неки сулуд начин, и даје ми наду у неко сутра. И сада...

Прочитај

Супер Шабанићу

1. О не! Нестало ми је вињака! 2. О не! Нестало ми је ризле! 3. О не! Немам сопствени вајрлес интернет! 4. О јебига, немам карту за превоз! 5. О срање, немам лове! 6. О курац, не могу да купим пиво пре двадесет и прве! 7. О пичка, нестало ми је кондома! 8. О Боже, нећу више да пијем никада! 9. О ћаћа, куд немам сад неку штанглу да умлатим...

Прочитај

Клонуле главе у јурише

Је л' се удараш ти?  Па МАЛООО... Две кафе и два продужена еспреса... Бокте. Мислим, у суштини, није то ништа страшно, знам људе који пију шест пута више и скроз су олрајт. А ја. Мислим, и ја сам пио доста кафа током школовања. Ал' вечерас ми чука прескаче. Мислим, ово сам попио у кратком временском интервалу. Ал' ето ме у прединфарктном...

Прочитај

У СЕДАМ САТИ ИЗЈУТРА НАПАДЕ МЕ МУВА

Отварам очи под принудом, пробуђен констатним ударањем и ходањем муве по мени, а сунце ми бије право у очи кроз размакнуте завесе. И све се то чини некако сулудо и указивачки. Јер - шта ако је та мува неко кога ја познајем, само што је зачаран или умро па оживео или експериментисао превише са дрогама? То би објаснило необјашњиву упорност и хиљаду...

Прочитај

Врли нови свет

Постоји нешто јадно у овом животу... Једна виша животна филозофија о формирању човека... Јер шта је данас човек? Човек је данас животиња више него икад. Човек престаје полако бити биће са највишим познатим нивоом свести, човечанство је у курцу... И шта ја у ствари хоћу сада да кажем?  Људи су пригрлили овај капитализам као предиван систем....

Прочитај

Тужно беспомоћан

Седим на дну бездана и гледам, баш се отворило небо, хоће киша да пада... Уништи овај лаптоп, уништи овај блог и скоро све што је ова луда глава створила у мрви прашине нестаје... И то је тако тужно... Знати да сам тако слаб. Сутра... Сутра ћу штампати неко од мојих дела. А можда и прекосутра.  Или никад. Исти курац...

Прочитај

О храбрим делима адолесцената и оних који то нису

Моје име је ВААСАНАКАМИИИИИ и припадник сам племена чије име не бисте могли да изговорите. Живим, наравно, у прашуми. Волим да ловим. И да хватам девојке за груди. Код нас то није ништа безобразно - свако воли да пипне нешто мекано. Имам црну ћебасту косу и танак сам јако. Не могу да се угојим од хране коју једемо у селу. Зато сам донео једну кључну...

Прочитај

Лоша прича

Не знам зашто сам одувек био слаб на курве. Понекад бих само лежао пијан, након што сам прокоцкао више времена него пара у једном ванредном кафеу (никада нисам волео реч илегала, то је асоцирало на нешто одвратно и јуначко истовремено, а мене ниједна од те две ствари није никада занимала) и само гледао негде, кроз зид, волећи ову или ону и мрзећи...

Прочитај

Тужне судбине

Људи имају неки таленат... Као свиње, некако, оно што покушаваш да сакријеш истерају њушком... Напишем неко срање кога се стидим, али га не обришем са блога јер нећу да цензуришем себе иако ме је срам сопствених речи... И тако, док ја јачам сопствени карактер, та нека буђава ствар постане најпопуларнија на блогу. Па пресвети Боже, има ли те? Мораш...

Прочитај

О зрну без прашњавог дна

Један млад човек по имену Мома је кренуо у провод. Зачешљао је косу тако да му покрије залиске који су се полако појављивали, иако је имао само двадесет и једну годину. Обукао је карирану кошуљу и назуо своје џомбасте ципеле. Онда је ставио упаљач и цигаре у џеп и изашао у маглу. Напољу није било ничега осим магле. Ходао је и ходао, напамет, док...

Прочитај

Тмуран дан...

Ово је једно од оних ужасних јутара, када и нисам баш свој... Из моје шпиље у поткровљу имам поглед на једно десетак квадратних центиметара  прозора у ходнику... А тих десетак центиметара ми приказују тмурно небо сада... И питам се зар није лепше да видим лепоту кроз тих десетак квадратних центиметера стакла, па макар и не била стварна, макар...

Прочитај

Распутинове ми браде

Одувек сам сањао жену која ће ме дочекати раширених ногу... Не курву, већ моју жену, жену која ће ми шапнути нешто безобразно док стојим на каси са две кесе и новчаником... Жену која ће ме желети, онако крвнички, иако и нисам баш фантастичан... Да је свет црно-бео и да жене бирају мушкарце као што мушкарци бирају жене, дакле - периферним видом, ја...

Прочитај

Митомане, терај се...

Размишљам ја сад - реко' - отворићу нови блог! Па седим. Именујем га. Нешто као - Распутинове ми браде. Јест, звучи сулудо. А ја сав узбуђен, као клинац. Као, отварам блог. Све испочетка. И онда седнем, јебеш га, запитам се, а што ја отварам нови блог? Контам, стари је отиш'о у курац. То сам хиљаду пута чуо од којекаквих блогера. Али то не постоји....

Прочитај

Писац ради на гориво

Писац ради на гориво, а то гориво су доживљаји... И звучи заиста смешно када неком од мојих сулудих пријатеља кажем нешто као - идемо у авантуру! Као да смо клинци неки и то... Да то неком са стране кажем мислио би да сам луд. Али људи којима се окружујем капирају фору. Капирају да мораш остати дете увек, да би био велики некад... Величина долази...

Прочитај

У четири изјутра

Исусе,..................Па, онда, чак и кад си мртав пијан, ти волиш једну малу црвенкасту девојку са плавим очима... Чак и кад си заиста разбијен као пичка, ти си заљубљен до ушију и трудиш се да будеш добар човек... Чак и када знаш да ниси добар човек, ти ствараш, ти покушаваш, ти сањаш то... Ту неку ванредну ситуацију, у којој можеш да живиш као...

Прочитај

Мало ништа, ради континуитета

Мислио сам вечерас да објавим нешто старо, ал' сам себи рекао - јебеш то, мораш писати. Синоћ сам исто писао, само нисам објавио. Кукао како ми фали пара и то. Кога боли курац, фазон. О чему сад да вам пишем?О пропасти света? Писао. О свачему сам писао. А сад немам инспирације да смислим нешто ново о чему бих говорио. Ето, можда... Желим само да...

Прочитај

Трећим оком

Она ми каже - чекам те. Све се мислим, ено је гола на кревету, чита неку књигу, маше ногицама и чека ме.  Онда дођем кући и затекнем је у кухињи како куса џема  и потпуно умазана плеше у старој, флекавој мајици... Наравно да сам заборавио да се те сцене са голотињом  појављују само у филмовима. Али нешто не штима. Сасвим...

Прочитај

Три кесе за ђубре

Упознао сам је једне вечери, сасвим случајно и можда помало филмски, док сам покушавао да се снађем на улици на коју сам излетео из клуба, страшно увоштен. Седела је у колима и чекала зелено на семафору. Насмешила ми се видевши колико сам сулудо изгубљен. Када сам пијан мени не треба пуно да учиним нешто, па сам одмах потрчао за њом и, па, знаш оно...  ХЕЈ!...

Прочитај

О тишини у тишини

Тишина и није баш најбољи партнер за писање, могу ти то рећи. Тишина ти је као црна рупа, знаш, што више јој дајеш то ти више узима и ту нема нигде краја... Музика је та битна ствар, као Хигсов бозон, она ће твојим мислима дати димензију, учини их стварним и уједно ти дати ритмику која омогућава да их осликаш на папиру... Из емоције ниче креативност и...

Прочитај

Свемирска одисеја 2308

Било је јутро и био сам поприлично мамуран, егзибициониста  у сецкању шаргарепе с неким скривеним фетишом везаним за одсечене прсте, изгледа. Шпорет се опако димио, јер сам заборавио да склоним топљену чоколаду, којој сам у међувремену заборавио намену. Све је било релативно у реду, дакле, све док се нисам осврнуо и угледао њу како у гаћицама...

Прочитај

Митоман поново јаше (луду кобилу звану уметнос')

Знаш, нисам баш одавно сео овако, пустио неку музику и откуцао пар редова нечега... Не памтим кад сам написао последњу причу. Песме су ми биле умируће. Али, ето, и то је прошло. Митоман се вратио са годишњег (малтене па буквално) одмора и писаће сваког дана. Сваког, као некад. Некад, кад сам био онај вечито понављајући сероња. Можда сам још увек...

Прочитај

Бићу

Једног дана ће ова њушка бити на вестима. Из овог или оног разлога. И једнога дана ћу бити више од обичног спадала и лошег сина лошег оца, бићу више од пропалице из краја или студента који вечито вара, бићу неко ко заиста разуме како вратити морал и срећу у свет у коме их је, наизглед, некад било... Бићу или самоубица или славан писац, ако то писац...

Прочитај

Циркус и љубав

Вечерас наступа познати циркус у нашем граду... Упитао сам те - хоћемо ли? А ти си се само насмешила и рекла да одувек постављам сувише сувишних питања... И док ти лакираш нокте седећи само у розе гаћицама, ја заиста поимам значење Раја, изнова и изнова, док клизим погледом свуда по твом малом белом телу. Онда станеш, мало ме безобразно гледаш, па...

Прочитај

У канџама капитализма

Данас сам примио плату толико високу да се од ње не могу напити у кафани три вечери за редом... Плата за месец дана депресије у мрачном магацину, са повременим неонским осветљењем и радиом који или шишти или пушта кинеску музику. Човек би помислио да сам заиста несрећан, што у суштини и јесам. Једем неку чоколаду коју сам добио за још један рођендан...

Прочитај

Амин

Некако, сада када сам разоткрио масоне и схватио да се од обичног живота не може живети, постајем све већи верник. У живот се не можеш поуздати. Не. Не можеш се поуздати ни у људе, па чак ни у Бога. Али опет, вера у неке ситне ствари ће ти спасити дупе много чешће (током живота) од вере у Свевишњег или неког сличног скота. Ја верујем. Верујем у...

Прочитај

Записи из подземља

Не постојим! - викнуо је Синђелић, потегао кубуру и разнео свет. И ето, тек тако, постао је човек који зна како треба. Господар свемира, Стеван Синђелић, највећи српски војвода и човек који је своје име овенчао славом за све дане који ће икада доћи.  Гледам њега, гледам себе, питам се шта ја вредно помена могу икада урадити да би ме некада...

Прочитај

Егоцентрична

Смрт ће доћи и заиста се надам да ће ме затећи у овој или некој другој баштенској столици, како куцам неке снажне редове у тренуцима беса, туге или неке сличне непогоде... И онда, када ме удари кап или ме задеси каква бизарна смрт од уједа сићушног паука или удара авиона, мој мозак ће се расути по тастатури или папиру и биће у хиљаду боја и облика и...

Прочитај

О медиокритетима

Знаш, тешко је бити у нечему одистински добар... Баш тешко. Цео свој живот гледам људе који су "океј". Океј музичари, океј возачи, океј пекари, океј мајке, океј копачи канала... Океј људи живе океј животе и све је океј...  Сви ћуте и као задовољни су са океј...  Па зар си стварно задовољан са "океј"?! Не желиш бити ни у чему изванредан,...

Прочитај

О пиковој дами

 Кроз једну гаражу, уз саме кровне греде иде један кабл, вијуга, подиже се и спушта све до једне сијалице која жмирка над столом. Сто црвен и коцкаст, метални. На столу шпил карата. Око стола пет белих баштенских столица. У свакој седи по један човек. Сви седе без мајица, поприлично неугледни, осим једног, црномањастог и добро обликованог дечка....

Прочитај

Садржај живота

Одувек сам мислио да ћу неке своје најбоље редове написати на баш овој великој тераси, док седим заваљен у баштенску столицу, пијем кафу и посматрам залазак сунца. Управо то сам радио свих ових дана, мислим, што се седења тиче. Што се писања тиче, ту сам постао страшно лош. Брајко мој, сећам се кад сам знао сести за сто у мојој соби и целу причу...

Прочитај

Стидим се ове лоше песме

Луд сам, силна будала у временима чудним, разроким и блудним... Буди мој ортак маче, мени такав неко баш треба сад... Компактно парче гузице, љубавница, ортак и жена... Помози ми да вратим моје речи, јер су ми оне некада биле све, док нисам срео твоје очи уоквирене плавом, плавом бојом која окружује свет, и схватио да си могу дати годину или пет без...

Прочитај