Ово је једно од оних ужасних јутара,
када и нисам баш свој...
Из моје шпиље у поткровљу
имам поглед на једно десетак квадратних центиметара
прозора у ходнику...
А тих десетак центиметара ми приказују
тмурно небо сада...
И питам се зар није лепше да видим лепоту кроз
тих десетак квадратних центиметера стакла,
па макар и не била стварна,
макар напољу беснела олуја,
зашто не видим неке стварне боје кроз тај прозор...
И цела соба је црна
и завеса је сива
и цео свет је мртав,
а једино што ме раздваја
од те мртве природе је
осећај неописиве глади
и звук откуцаја кинеског пластичног сата...
И кажем себи -
устани, још један усрани дан је почео...
Слични текстови:
Укратко о тешкој болестиЦрни цвикери су лоше стајали на поломљеном носу,
али се зато букет црвених ружа генијално слагао
са плавим модрицама по глави и врату.
Она, сва умишљена и чешће пијана
него трезна, отвара та велика врата
од махагонија, насме… Прочитај- ЗвериМи смо људи.
Јесте, баш ти, од вајкада правимо срања,
луди смо и бесни,
знам.
Ми рушимо дрвеће и померамо планине,
ударамо се лопатама по леђима и
спавамо са крезавим женама,
а наша деца убијају скакавце
и срећни смо.
Сахра… Прочитај
- О битним стварима
Еј...
Хтео сам нешто да ти причам,
нешто сасвим небитно
о ноћима попут ове.
Исто су црне и исто дуге
као и све друге,
али блистају неким сјајем
и чине да се осећам баш добро.
Седим за столом и гледам у
гомилу непрочитаних … Прочитај
- Сећање једног билмезаЛежао сам ноћас на кревету
и сећао се тебе.
Ти си једна од онихкоје се заборавити не дају.
Та коса, тако превише ње, свуда -у мојим устима,очима,у мојим рукама,помешана са мојомкратком оштром косом.
Тако бела… Прочитај
- ЦрноИ ноћ је дуга,
киша пада,
док се бориш
да не мислиш,
у мрачном часу
који наилази.
И ноћ је тешка,
пречесто размишљаш
о њој,
смрти тој,
црној и дубокој,
мртвој.
А карте,
карте су нам већ подељене
и смрт обитава ту,
означавај… Прочитај
0 коментара:
Постави коментар