Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

3. децембар 2011.

Крај

И опет,
све се сведе на двоје људи,
на тебе и ту неку,
празан папир и празну чашу,
на две песме и једну длаку.

И то је све, баш све,
једноставност и суштина
сваког бедног уметника,
јер шта ти преостаје?

Ако кажеш да љубави нема,
замрзеће те баш они који то најгласније тврде,
и остаће ти твој папагај, мачак или пас,
и пар година да проживиш овај кошмар.

Можеш само да се надаш,
да ствараш и кукаш и пијеш и плачеш
живећи свој топли удобни живот,
да се фолираш да си романтик,
да ти нешто фали,
јер људи су мали и срећни, срећни
кад ниси сав свој.

Слични текстови:

  • Вече за сећање и успомене Вечерас сам срео сјајну плавушу, она је оличење ђавола, види се да све те игрице зна  и заиста сјајно кокетира... Волео бих да одиграмо још коју игрицу, она и ја.  Као вечерас. Некако, срце ми је слабо … Прочитај
  • Ти си кретен Ти не знаш како је зајебано чекати да се јавиш... Након толико времена... Након мизерних шанси... Након хиљада скривених игрица  које обоје разумемо, али о њима не говоримо... Читам шта пишеш и знам сваки пут к… Прочитај
  • Драго ми је што сам био од помоћи, срећно Понекад је тако лако, дођеш на овај блог када имаш лош дан и прочиташ неку стару ствар чисто да се сетиш да је и тебе некад неко волео и да је било баш лепо. Свраћате, моје даме, и ја сваки пут знам када сте биле. Знате већ… Прочитај
  • О мом приватном психијатру Вече је и ја сам сам...  И тако желим да загрлим мачку, не неку мачку него моју мачку, и да можемо да разговарамо.  О свемиру.  О књигама. О смрти. О сексу. О послу. О лепоти живљења. Тако ми … Прочитај
  • Тужна песма Мали керови плачу  док се ми, јадници шарених уста трудимо да преживимо и причамо другима о лепоти неких далеких предела у којима смо били тек јуче... Девојчице мале нас жале, јер некима је битно колико зарађуј… Прочитај

2 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren