Киша је падала по лименом крову. Снажно, бесно. Осећај лудила. Пет животиња је седело и чекало. Шта чекају? Једни крај (не)времена, други исто то, само названо другим, краћим именом. С леве стране, највише изложен киши и ветру, лежао је стари бик Јанко, чекајући да оде на гробље животиња. Био је јако болестан, а опет, штитио је своје ситније пријатеље од невремена. Сви су били мрзовољни и ћутљиви, а опет тако весело замишљени.
Мачак Милисав се лукаво смешкао седећи ушукан и заштићен Јанковим телом. Он је био дебео, мрцина, која никад ништа није радила, захваљујући утицају који је имао на поштеног Јанка и њему сличне. Сви су га сматрали за изузетног пријатеља. Он њих није. Све су то објекти на мом путу ка трону, ка оним предивним гнездима високо горе, препуним свежих јаја и малих птичица. Облизнуо се.
Кока Мила, већ стара и ћорава, и даље је све волела као своју децу, које је, узгред, било све мање. Мистериозно су јој нестајала деца, већ поодрасле коке, а њој се срце сламало када би видела да још једне нема. Мачак Милисав се лукаво облизивао гледајући коку Милу. Она седела поред мачка, и нелагодно се осећала док јој је он балавио за врат. Није му ништа рекла.
Прасац Хогар је тихо певушио неку нежну мелодију. Био је млад и јак, свестан себе и свега што га окружује. Нигде није журио, и увек је певао. Нико није волео да га слуша, чак ни кока Мила. Није био прихваћен. Уствари, нико није био прихваћен, али одбојност према другачијој, уметничкој души, им је била свима заједничка. Хогар је то знао, и није марио. И даље је певушио...
Малено пиле се крило под Хогаром. То је било једно од Милине деце, несташни малени петао, који није желео да мама зна да је ту. Мачак га је одмах спазио својим оштрим оком и полагано се облизивао. Олуја је и даље беснела, а животиње је подилазио страх. А онда дође јутро, сунце се појави високо на небу, а цела прошла ноћ дође као ружан сан. А онда се појавише људи.
Пет људи им је полако прилазило са свих страна. Јанко није могао да устане. Остали су се придигли, осећајући шта се спрема. Покољ. Један фармер је усмртио Јанка пиштољем. Хогара су двојица јаких момака држали, док му је један стари чича забијао нож у грло. Њиштао је, у ритму његове мелодије. Један малени дечак је кренуо да удави пиле. Мачак Милисав потрча, зграби пиле за врат и нестаде у кукурузима.
Негде далеко, мачак спусти малог петла и рече му да иде. Затим се облизну и полако крену у пут сунца, у даљину.
Ко би рекао да ће мачак на крају испасти јунак... Само ми је још у ушима ово "у непознатом правцу", некако се не уклапа :)
ОдговориИзбриши