И дође тај тип и каже отвори, маче, љубав - то смо ти и ја. А она се све нешто снебива, хоће да га мучи сто година, а и он би да га мучи сто година, мало је сто. Она оде преко мора, заборави упаљач, њега мучи то где је она сад! Седне на брод и ето га за њом, преко воде, тап, заборавила си упаљач. И само да додам, маче, много те волим и много си лепа, слатка к'о све оне девојке из реклама заједно, појео бих те одмах и не бих ни трепнуо. Гризао бих ти те усне годинама, док не бих био стварно твој, а луди бродски компаси би плесали, јели бисмо чоколаде...
А она га гледа, па ти си луд, а она га гледа и не верује му ни реч, зашто је прешао море? Каже хвала и иди, каже брод ти креће сад, а остани, узми колач, добар је, не зна ни сама шта би, а он зна шта би, коначно зна шта би, преш'о је преко мора због те мале кошуте, а где је љубав, ту је љубав! Савршени живот и савршени трен, изгубљен он, она у шоку, а зека трчи кроз шуму.
Неко двоје се отимају око коцке чоколаде, а њу мучи то зашто је он отишао за њом? И она је лепа, мала, слатка, дебела. И она је откачена цура скроз, и она зна све, она му живи чак близу, били би идеални, ал' никако да упадне у мрежу њену, увек јури неку другу жену. Ђаво се игра са њом тако слатком, отвори, маче, ово је љубав, да, да, да.
Он на другом крају прамца чита мртве душе и клима главом уз дубстер, он мисли да је много луд и посебан, а уствари је тако обичан, непокретно лењ, само се игра са њом и њом и њом и њом. Оне се само играју са њим, са њим, са њим, њим, њим, њим њим. Пошаљите ми одговор, може и поштом, шта је с' овим светом, мање љубави него људи, мало правих дама које човек може да воли, мало дама које умеју да воле дебеле воле и мршаве воле, во је во, а бик је бик. Окс и икс, сваки пут.
Чује познат глас и као зачарана прилази и за кваку се хвата. Он се смеје, да да он, упетљан у њену мрежу, јео је колаче преко два мора и само то. Она га гледа, он је гледа, њега пали то, она диже обрву, гледа га и гавран са бандере, и малене бајадере на столу, слатко зар не? Један, други, трећи, хиљаду и петстоти, милионити угриз кроз сате, маче, ово је љубав, не није, не, не, није. Устане и гледа у сунце, а он долази за њом, ја бих свашта да ти радим, он диже обрву, грли је око струка, не можеш да бежиш. Он се игра са њом њом њом њом, она се игра са њим њим њим... То што она има у глави, то је то, он неће да је пусти никада. То што он има, хм, и није баш неки материјал, хм, ово је љубав, да да да.
Преко мора will die alone with 72 cats, она, она игра се луткама и једе паштету, а они они они се мазе, она му се подвлачи под кожу и као маца преде, он се и даље пита - а где је она, шта ли ради, где је она? Аааааааааааааааааааааааа, ммммммм, чему све то? Он је срећан, у паклу је досадно, остави га на миру, она се сме само играти са њим. Свет се врти, прича једна испричана, све остало су нијансе.
