Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

16. јул 2014.

Махни јој из свемира

Све што сам желео икад да ти кажем сада је успавано. Мртво. Желео сам да ти кажем да си лепа. И да није битно колико си их преврнула. Мислим, битно је ако желиш да се удаш. Али ти се никада нећеш удати за мене, зар не? И желео бих да ти кажем да имаш најлепше лице на свету. И дупе. И сисе. Баш си сјајна. Чудесна. Шашава љисица. 

И све се промени у тренутку. Идеш улицом под плавим кишобраном. Правиш се да ме не видиш. А онда ја викнем - ћао! Дижеш поглед. Већ знаш где да гледаш. Кажеш - ћао. Могао бих само да ти махнем или добацим нешто и продужим даље. Могао бих, али нећу. Заустављам се иако касним на бус. Приђем и пољубим те у образ. Тако лепо миришеш. Као отровница. Питам те - шта ра'иш? Одговориш ми да идеш на неки рођендан. То је сјајно. Гледам те, али у твом оку више не видим сјај. Остала је само пожуда коју будиш у целом свету свакога дана. Кажем - лепо се проведи. Затим ћутимо на тренутак. Кажеш - хоћу, и одлазимо свако својим путем. Да ли заиста мислиш да немам ништа да ти кажем након свих ових година?

Ти, изгледа, заиста немаш ништа да ми кажеш. Ти, изгледа, заиста уживаш у нечијем курцу. Изгледаш предивно, изгледаш као девојка која је управо доживела оргазам. А ја се осећам повређено. Зашто ме не волиш? Зашто ме не јебеш? Зашто ме, макар, не шутнеш по сред јаја или фаце, да знам како стојимо, да знам како изгледа бол када ти га нанесе предмет највеће пожуде света? 

Ти ниси девојка која би одговорила на таква питања. Ти ниси девојка која би одговарала на било која моја питања. Ти мучиш, ти кажњаваш, ти показујеш шта имаш и шта ми је ускраћено... Ти си динамит на дечијем рођендану, нинџицу мајстор међу лоповима, секси плавуша међу тинејџерима...

Ти си смрт или живот, можда, а ја те нисам на први поглед препознао. Ти си створење због ког би моји мачори били вољни да сачекају испред врата док ти објашњавам кретање планета... Ти си садржај мог жудења. И да, у праву си, немам једну јебену паметну реч да ти кажем.

Слични текстови:

  • Астми, која ће ме сахранити једног дана Драга, знамо се већ двадесет и две године, а ти си и даље опсесивно љубоморна лудача... Ако потрчим, не брини, не мораш одмах режати, нећу побећи од тебе, ти знаш да само тебе волим, носим те у души, и у плућима... И зар н… Прочитај
  • О првим, правим и будућим љубавима Вечерас сам се сетио прве девојке коју сам волео. Можда и једине коју сам баш стварно волео, до сад. Болело је као ђаво. Највеће проблеме у досадашњем животу сам имао када сам волео њу. И она је била најопаснија особа коју … Прочитај
  • Седим, слажем, ... Тужно је то кад ти од свега остане само једна слагалица. Слажеш, гледаш слику коју формира, двоје срећних људи и фора из филма у средини... "Можда је отишла што је нисам водио у биоскоп?", мислиш, а знаш да ниси у праву. И … Прочитај
  • Срећни празници. Није било нимало лепо. Пећ, његове слике, снег... Баш је била сјебана. Гледала је у сијалицу и плакала. Јебеш све. Могла је постати молерка, пекарка, брокерка... Госпођа, богата дама, можда чак и краљица неког удаљеног мест… Прочитај
  • Боје су лептири Погледам је, и све је одједном плаво. Плаво сунце, плава земља, плави људи. Кажем себи - па добро. Она се смеје и пита ме како се осећам. Осећам се изванредно. Кажем - океј сам. Желиш ли да плешемо, пита ме. Па, можда. Каже… Прочитај

2 коментара:

  1. Неђе сам прочитао јутрос да прошлост нема шта ново да ти каже, ваљда се то односи и на ову причу. Не ори друмова ;)

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren