Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

30. јул 2014.

Жеље и доживљаје

Међународно сам дете,
у свету инвеститора,
аутопутева,
и кишних сахрана...

А зашто иза сваке кривине
стоји идеја или жеља
која ме изједа чежњом?

Зашто су наше жене толико лепе?
И небо је лудо,
нешто се увек дешава...
И управо сам створио још једну жељу...

Желим једну жену,
неки било какав ауто,
потпуно није важно да ли ће то бити
стари рено четири или неки други,
и пут,
она наша сад пуста брда...
Да се возимо, причамо са људима,
пијемо ракију, лежимо под крушком старом шездесет година,
слушамо приче о старој Крајини
као кад је прађед уселио у подрум хиљаду осамсто и неке...

Да воли историју
и да ми дозволи да јој покажем моју...
Јер овде се све своди на скорашњост,
протеклих двадесетак година...
Ту нема историје,
нема старих јеленских рогова,
точкова,
секира,
не постоји дрво старо двадесет година,
а камоли двеста...

А некако,
историја ми фали.
И жена ми фали.
И ауто.
Само пут имам,
а немам ни за путарину.
Хајд низбрдо.

Слични текстови:

  • О сусрету са чизмомБила је она сва дражесна и фина, једна од оних на које ретко налетиш у овоме паклу. Све право, чујеш извини и хвала чешће него у уличних годину дана. Очи некако дубоке, незгодне, гледаш је, па је не гледаш, па је гледаш... … Прочитај
  • Балада о керуЗа косу је повучем и кажем стани мало. Она ме погледа испод ока дакако, окрене се и настави даље. Ма стани мало кажем ја. Стане мало. Топлина њеног шамара и поглед који каже све. Каже волим те скоте, ал' идем јер си кер… Прочитај
  • Боле ме паткаБоле ме патка бре више за вас... Боле ме патка за пријемни и школу... За посао, за блеју, за све... Нисам јебени џанки и није готово све. Шта као, нећу се уписати? Шта као, нећу наћи жену свог живота? Шта као, нећу се запосли… Прочитај
  • Покушај песме, шта ли...Волим је,Волим је тако крвнички, тако лудо и јако, тако лоше,Волим је много, док ми попут воде клизи низ прсте,И знам, једноставно знам, познајем себе и познајем њу, и знам да никад ништа од нас неће бити,Ја чекам њу, он… Прочитај
  • КрајИ опет, све се сведе на двоје људи, на тебе и ту неку, празан папир и празну чашу, на две песме и једну длаку. И то је све, баш све, једноставност и суштина сваког бедног уметника, јер шта ти преостаје? Ако кажеш да љубави … Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren