Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

02. јул 2014.

Када изгубиш спознаћеш мир

Сањао сам да сам ожењен најлепшом женом на свету и да сам алкохоличар, можда... И све је било тако сјајно, журио сам кући да бих јој говорио - ж'тем, ж'тем... А она, моја чупава францускиња са сјајним ногама се туцала са комшијом из суседне улице и уздисала врло гласно док ја нисам био ту... Док сам радио посао који мрзим да бисмо имали довољно пара за сјајан живот или макар нешто приближно томе... 

Наравно, све то је био само сан, али опет, да ли је све осим сна стварност? Вероватно није и вероватно залазим превише дубоко у неку филозофију, као и сваки пут када сам пијан. Замисли да можеш да упознаш Бога. Ками, што би рекли јапанци. У ствари, открићу ти једну тајну. Упознао сам га вечерас. Бог је био огромно чудовиште са сто зуба, личио је на једно од оних ужасних бића из морских дубина које ретко виђамо... И није ту било осећаја безграничне љубави и среће, није то био Исус или његов отац о ком сам читао у Библији, била је огромна морска буба са великим ждрелом и све што сам осећао тада беше страх, неизмеран страх пред Богом... И рече ми он - Не, није страшно то што осећаш, страшно је то што сам ја толико светова створио до сада и толико судбина усмерио, толико бдио и стварао, управљао Универзумом да сам почео да заборављам на неке планете, на нека створења... Заиста је био пажљив, строг и правичан тип. Али беше тако огавно ружан и велики да је страх, страх за извоз на страна тржишта, био једини мој друг...

Дао ми је животни савет, савет који ће одредити моју судбину, мој живот, моју срећу, савет који би могао поправити овај сјеб од живота, али бејах толико пијан да сам га заборавио. И све што ми остаје јесте прича, прича о сусрету са Богом, његовим правим обличјем и страхом... Приче су заувек и то ми је поприлично важно. Можда сам се сусрео са Богом да бих схватио колико је заувек важно или неважно? Заувек не морам живети, али желим да ме се сећају макар хиљаду година... 

И док се моја францускиња карала са другим, док је Бог био огромна стонога са великим ждрелом, док су цене чоколаде пробијале све границе, свет је био идеално место за губитника као што сам ја. 

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren