Опорука

Лежао сам на самртној постељи, закрвављеним погледом одмеравао једног гаврана што је седео на прозору и размишљао о предаји. Њушка је лежао у подножју мојих ногу, на радију је свирао неки лагани џез, а небо је било сиво и нисам се ни усуђивао да помислим на срећан крај. Горео сам лошим пламеном, желео сам да проживим још који моменат, и мало сунца,...

Прочитај

Океј бејб

Живим и живим, а то одузима тако много времена. Океј, мало се зезам, океј, мало скитам, океј, мало сунце сија, али ти ниси ту. И стојим у реду, чекам кад ћеш доћи, јер, хеј Бејб, могу све оне бити овде, могу их све волети, али никад као тебе. Чекам само да бих ти рекао нешто глупо као - мислим да су ти порасле груди или волим те. Дан за даном, седим...

Прочитај

Црно-бели свет

"Ах, јеботе, ах јеботе, ах...", понављао је сићушни циганин гледајући у надолазећу руљу. Људи су трчали и бацали каменице, трубе и цигле, а Бог је евидентно био на неком другом месту. Понекад би све на тренутак стало и могао си да чујеш лепет крила малог лептира, флап, флап, флап... Онда би нека од оних малих белих женица зафрљачила поморанџу са жилетима...

Прочитај

Ај лов ју бејбе

Један град, у њему - џезери, сликари, писци, филозофи и остали, сви жељни славе и кинте. Светла града бејаше велика и на сваком ћошку је био неко од њих... Сликар кредом би исцртавао улицу, људи су му бацали кинту, он би и даље цртао, а онда би дошао још један сликар кредом и ту би настала фрка, па би се појавио један плавац са палицом и обојица би...

Прочитај

Још једно суботње вече

Седео сам у бусу, поред једне мале, баш онако право слатке. Напољу мрак, уличне светиљке само лагано промичу, одлазе, одлазе. Седим и гледам је, мало директно, мало испод ока. Кренем одоздо, лепе очуване старке, помало излизане фармерке, нека број већа мајица и лепа плава косица. Лице јој не видим, јер гледа кроз прозор. Онда кренем назад, лепа плава...

Прочитај

Само једна могућност

Малено скривено двориште, једна лежаљка и неко жбуње. Седимо само, гледамо у звезде и понекад кажемо по коју реч, можда дубоку као то црно небо. Кућица поред, прозор отворен и свира неки џез... Кажем: "'Шта ако постоји Александра која држи куглу, а у тој кугли постоји још једна Александра која држи куглу, а унутар те кугле још једна, па још једна......

Прочитај

Пресликано

Седео сам на клупици и посматрао град. Стара тврђава, стари људи, старо сунце и стари ја. Поред мене, једна дамица са неколико мана и две врлине. Имала је те очи са искрицом и била је добра и бритка на језику. Гледала ме је тим очима, а ја сам јој причао о веверицама. Повремено би ме прекинула са "Ти си бездушан" или "Ти немаш осећања и прави си гад",...

Прочитај

Јебига

Имали смо један бар, у подруму једне оронуле зграде и био је право добар. Током година, жене су одлазиле и долазиле, то је лаж, само су одлазиле, а ми смо остајали. Стална постава животних филозофа, једна пијаница и један наивац. Веверица, Мика, ЏоЏо, Рудар и ја, Рале. Можда мало више пијаница и наиваца, а мало мање животних филозофа. Тако. Свакога...

Прочитај

О сусрету са чизмом

Била је она сва дражесна и фина, једна од оних на које ретко налетиш у овоме паклу. Све право, чујеш извини и хвала чешће него у уличних годину дана. Очи некако дубоке, незгодне, гледаш је, па је не гледаш, па је гледаш... Седели смо у том клубу светских путника, ех камо среће да сам обрнуо круг около и около и да сам ту онако успут, да се јавим...

Прочитај

Кратко и нејасно

Она чека неког принца на белом коњу, а не зна да би и мали тип у црној јакни послужио. И јебига. Тако то иде.  Тип необичан и незрео, она посебна и озбиљна, толерантна. Стоје на ћошку, он је гледа са малим смешком. Она се исто насмеје, окрене се и оде. И ето. То је прави растанак, а не један од оних из прича. Одржимо привид реалности макар. На...

Прочитај

Ток мојих мисли бр. 3

Гледам све те андерграунд песнике... Брда клошара, обичних типова у обичним јакнама са капуљачама. Никад не би ни помислио да неко од тих типова који изгледају мртво тако, вероватно од живота, који пуше и пију и блеје увек... Никад не бих помислио да неко од њих пише. Ваљда сам и сам такав. Кад људима кажем да пишем они се само насмеју и питају: "Ко...

Прочитај

Укратко о овој години

Била је мала, а велика,имала је велико попрсје и кратке ноге,и умела је све.  Никада нисамо њој много мислио,јер она је мислила да сам генијалан, и био сам. Можда најбесмртнији од свихбесмртника, можда и не, дане сам проводио причајућиса њом, о свету и Богуи лутрији.  Седели бисмо тамо,испијали пиво и препирали се свакога...

Прочитај

Слоумошн бесмртнога

Данима је падала киша. Ја иначе немам ништа против кише или сунца, и нисам неки умерен тип, па да ми смета превише ил' премало кише, али ова киша је била другачија. Била је некако ружна, падала је силовито уз помоћ ветра и на неки уврнут начин убијала и оно мало од човека што је у мени остало. Покушавао сам да побегнем, тако-'вамо и опет бих био на...

Прочитај

Дарујте цвеће, лепо је

Свако вече у девет сати неки чова из стана поред пева арију. Дошао бих с неке бедне шљаке, уморан и трезан довукао се до трећег спрата и отишао под туш одмах...Онда бих изашао на терасу у бадемантилу и само га слушао док завија. Није имао слуха чова, али волео је да пева, растеривао је тугу... И јебига, понекад би ме док га слушам спуцале емоције и...

Прочитај

Осми је март, зар не?

Свирао сам клавир те вечери као ниједне до сад, динг динг донг, прсти су плесали по диркама, а даме су прилазиле све ближе и ближе да ме чују. Било је то свечано вече, осми март, револуција се десила и ми смо сада ту у оделима са машнама и оне су ту, у црвеним дугим хаљинама, са бисерима око врата и торбицама од коже. Пришла ми је једна, добро знана...

Прочитај

Блокада

Био је уторак и много је слепаца трчало улицама града, још више просјака седело по ћошковима и брдо талената пропадало у рупама са јефтиним женама. Много тога није штимало тог уторка, гума ми је пукла на путу до посла, попио сам отказ и нисам добио медикамент за бол, а имао сам болове, и физичке и душевне. Било је ту још неких киксева, кикснуо сам...

Прочитај

Не иди драга

"Стајали смо на том ћошку под слабим уличним светлом, обгрлио сам је обема рукама и само смо стајали тако. Нисам очекивао да ће отићи, ипак смо били права ствар, Бони и Клајд, Наполеон и Жозефина, она и ја... А опет, отишла је тек тако, уз пар млаких речи. Нисам очекивао да ћу се осећати лоше ако икада оде, нисам је ни сматрао неопходном за моју уметност...

Прочитај

У праву си

Лежао сам у кади, обучен. Гледао у сиве плочице и питао се има ли смисла све ово? На мени зелена мајица бар два броја већа, са именом пива исписаним по сред груди и брада од неколико дана. Упитао сам: "Боже, јеси ту?" Ћутао је. Устао сам и отишао до ормарића, извадио гомилу пилула и прогутао их. Изашао сам напоље, лутао мало. Лутао, седео на бетонском...

Прочитај