Била је мала, а велика,
имала је велико попрсје и
кратке ноге,
и умела је све.
Никада нисам
о њој много мислио,
јер она је мислила да сам
генијалан, и био сам.
Можда најбесмртнији од свих
бесмртника, можда и не,
дане сам проводио причајући
са њом, о свету и Богу
и лутрији.
Седели бисмо тамо,
испијали пиво
и препирали се свакога дана,
свакога трена.
А онда су дошли дани,
имао сам честе блокаде,
а она би ме само загрлила
и рекла:
Мали, са твојом памећу, писаћеш и на Месецу.
п.с. Можда хвала није довољно, али је сигуран почетак. Хвала мала.
Слични текстови:
Пуки дечачки снови"Зао си", рекла је,"Не могу бити зао и добар писац",рекао сам,"Да ли си велики писац?",упитала је.
Повукао сам дим из старе луле,погледао је у очи и рекао: "Највећи бејбе."
"Мислиш да си тако паметан? Написаћеш књигу и имати … Прочитај- Споро и лошеПонекад
имам проблем
са дугим данима.
Пси спавају
мачке спавају
читав свет спава,
док ја седим
на два картона
италијанских павлака
и гледам у велики сат.
Казаљке стану, чим
скренем поглед,
и шеф зна,
не могу да спавам,… Прочитај
- Очима сањараУ сваком ћошку свемирачучи један јакоји те сања.
Твоја умршена косаи спокојно лицемале грешницеосвојили сусваки милиметар мога ума.
Лепота свемирапочива на твојим плећима,а боја неба није истакада ме не држиш за руку...
На мо… Прочитај
- Ноћна сменаБила је то још једна од онихдугих ноћи,у пекари где смомесили хлеб за пола града, а напољу је било доброи хладно, право време за пиво или два,у добром друштву олињалихмачака и опијених бескућника.
Неке кли… Прочитај
- Љубавна
Ја те не љубим
и нисам сигуран
ни да ли је икад било другачије.
Можда сам те
некад
пољубио случајно,
у пролазу,
у сну,
или сасвим случајно,
на јави,
у некој уметнутој
шездесет и првој секунди
тог минута када сам
осетио укус… Прочитај
0 коментара:
Постави коментар