Гледам све те андерграунд песнике... Брда клошара, обичних типова у обичним јакнама са капуљачама. Никад не би ни помислио да неко од тих типова који изгледају мртво тако, вероватно од живота, који пуше и пију и блеје увек... Никад не бих помислио да неко од њих пише. Ваљда сам и сам такав. Кад људима кажем да пишем они се само насмеју и питају: "Ко ти пише приче?" И онда само одмахнем рукама: "Не могу да вам кажем." И тај андерграунд... Кад бисмо се повезали, можда би и било нешто од нас. А овако ти мало гребеш, ја мало гребем и ето нас, радимо дуплу смену у Мекдоналдсу у паузи тражећи донора јетре...Шта могу да очекујем сутра? Радићу неки обичан посао десет сати дневно и нећу имати воље да пишем...Осим ако не нађем неку музу попут оне која је избледела...Попут бејб... И та вечност, родиш се и док трепнеш имаш два'ест година у буљи, а ништа ниси урадио, ништа ниси научио, само си претурио тону срања преко главе и то ти је већ рутина, не потресаш се много. Једино што те смркне је та жила куцавица на челу док размишљаш о будућности. Делује ружичасто, само ако гуташ сличице...
Кажу, нађи нешто у чему си добар и билдуј то, билдуј, билдуј док не цркнеш и онда опет билдуј... И волео бих да имам нешто, неког, да ми да, како се каже, бууст. Подстрек је сувише обична реч за мене и не волим је. Не сметају ми енглеске речи. Узмем да читам нешто, као - како да побољшате писање, креативно писање, бла бла... Читам, од корица до корица, завршим и схватим да ништа нисам научио ново, да све то већ знам...Временом сам то све научио. Тражим нешто више, али тога нема. Понекад наиђем на неког обичног лика, клошара кога мрзи све и испричам се са њим боље него што сам са свим тим "готивцима" за целу недељу. Научим нешто. Такви људи су оно право... Сваки други јебени клошар и будала је ил геније за математику, ил песник ил неки пети невиђени таленат, ал' ил' му треба бууст ил' нема услова или је баталио као и већина светских Да Винчија, Тесли, Ван Гогова и Достојевских...Да нико од њих није баталио, свет би био луди рај или би био уништен већ, не знам. И губим интересовање за књиге, за писање, за људе...Људи ме сваким даном све више нервирају...Када им кажем то, директно, они се само насмеју. Ваљда сам смешан. А мало је оних са којима волим да причам. Сваким даном све мање.
И куда даље, питам се ја. Блог као блог, добар вентил, олакшава биствовање (луда реч). Али од блога нема ништа. Ту си где си, ни тамо ни 'вамо. Доћи тамо где би' ја да будем, појма немам како... Да ми је макар та једна књига, па да терам све у ђавола, да осетим да сам нешто створио, да не будем још један од оних пропалица без икаквог животног постигнућа...Јебеш то све, колико је до јаја кад си клинац, кад не знаш ништа, кад знаш да ће све бити океј чак и ако ти то не средиш.
Ноћу лежим и гледам у ламперију и ништа. Сећам се како је раније било, само погледам у плафон и одма' знам шта ћу, пола речи у глави склопљено. Сад гледам и ништа. Ни прича ни бејб ни реч ни ништа, празно. Блокада. Ал' проћи ће и то. Све прође. Ето, доста сам рек'о за данас. Можда бих требао да додам нешто као - Волим те Милице, љубим те Јована, недостајеш ми бејб...Али нећу. Добар је и овакав крај, мање патетичан, мање романтичан, истинито обичан. Крај.
Хеј, тако сам узбуђена што се мој брак и мој муж вратио након што је мене и наше двоје деце оставио због друге жене. После 8 година брака, мој муж и ја смо се свађали, све док ме коначно није напустио и преселио се у Калифорнију да буде са другом женом. Осећао сам да је мој живот готов и моја деца су мислила да више никада неће видети оца. Трудила сам се да будем јака само за децу, али нисам могла да обуздам болове који су ме мучили, срце ми је било испуњено тугом и болом, јер сам заиста била заљубљена у свог мужа. Размишљам о њему сваки дан и ноћ и увек желим да ми се врати, била сам стварно узнемирена и потребна ми је помоћ, па сам потражила помоћ на мрежи и наишла сам на веб локацију која је сугерисала да ми др Апата може помоћи да се брзо вратим, па сам осетио да треба да пробам. Контактирао сам га и он ми је рекао шта да радим и ја сам то урадио, а онда је он урадио (љубавну чаролију) за мене. 48 сати касније, мој муж ме је заправо назвао и рекао ми да му ја и деца толико недостајемо, тако невероватно!! Тако да се вратио истог дана, са пуно љубави и радости, и извинио се за своју грешку и за бол који је нанео мени и деци. Тада је од тог дана наш брак сада био јачи него раније, а све захваљујући др АПАТИ. он је тако моћан и одлучио сам да поделим своју причу на мрежи. Др. Апата је прави и моћни точак чаролије за који ћу се увек молити да дуго живим да помогнем својој деци у невољи ако сте овде и требате да се ваш бивши врати или да се ваш муж пресели код друге жене, не плачите више, контактирајте овог моћног чаробњака одмах. Ево његовог контакта: Пошаљите му е-пошту на:драпата4@гмаил.цом, можете га контактирати и преко Вхатсапп-а или Вибер-а на овај број (+447307347648), хвала
ОдговориИзбриши