Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

29. јул 2011.

Ђаволу дугујеш све!

Знојиш се, плачеш. Вене труле, боле те док срце пумпа крв. Поцепана тренерка, радиш дуплу смену за дванаест хиљада. Пола дајеш газди у чијем си стану, а пола за доп. Чешће си гладан но сит, битније ти је да нахраниш вене, скривене под дебелим дуксем. Жедан си, а пара немаш за цугу, немаш коме да се обратиш, сви су дигли руке. Јаучеш у мраку, жалостан. Цело тело те боли, мислиш близу си краја. Руке дрхте, не можеш ни устати да одеш да молиш за грам. Сада си сам. Личност подељена, чак и ђаволу дугујеш. Обично си смеће, труло месо, крв црна, трагови зрна у твојој руци. Живот гледаш испијеним очима, нејак за корак напред. Поврх свега, она има новог дечка. Кога боле курац? 

Секу те грчеви у стомаку, плачеш као пичка. Затвараш очи да би видео живот који сањаш. Савршено, светло, имаш све. Има још пар часова до јутра. Сумњаш да ћеш га дочекати. Свако вече сумњаш да ћеш дочекати ново јутро. Једном ћеш бити у праву. Јутро. Сада си само срећан, прегурао си још један дан. Подижеш се на ноге, хладно ти је. Новембар је, а ти у поцепаној тренерци и дуксу. Шта ћеш да радиш? У трену ти се помрачи ум, на секунд желиш да оставиш то срање што ти је докрајчило већ сјебани живот. Не, нећеш, не можеш. У глави ти секс, у плућима марихуана, пара немаш за шит, добра је трава, само да си хај. Деликвенти пљачкају продавнице, ти радиш трећу смену. Бићеш крив, одма' отказ, ако их не спречиш. Вадиш тетејца испод пулта, пуцаш по клинцима, један пада. Крвавих очију прилазиш. Још је жив, претураш му по џеповима. Нашао си мало. Док он умире, ти загреваш кашичицу. Смрт је у поцрнелој вени, идеш мирно кући. Не бринеш за оног што лежи у локви крви, а раније звао си га братом. Кораци су ти сигурни, није ти хладно. 

Гајби си, палиш тв. Двоје се љубе, сећаш се ње. "Јебеш патетику! Педеру!", мењаш канал. Лепо се осећаш, ништа те не боли. Лежеш да спаваш, чак те ни не боли глава. Не сумњаш, дочекаћеш следеће јутро. Задовољно затвараш очи, више те ништа не кочи. 

Мртав си, а дошли су да те ухапсе. Имаш ти других брига рођаче, сети се - Ђаволу дугујеш све.  

Слични текстови:

  • О крофничастој супер девојчици Упознао сам пре пар година једну буцмасту девојчицу. Зове се Мивица. У ствари, Милица, али због малих зубића којих као да је имала баш много није умела лепо да каже слово "л". Када сам се је упознао мислио сам да је она сам… Прочитај
  • Звезда Био је то дан када сам коначно постао човек. Изашао сам из њене куће, затворио врата и пљунувши на тротоар одшетао некуд. Она је имала тридесет година, била је црна и још увек сасвим лепа. Волела ме је. Не знам зашто. Не зн… Прочитај
  • У СЕДАМ САТИ ИЗЈУТРА НАПАДЕ МЕ МУВА Отварам очи под принудом, пробуђен констатним ударањем и ходањем муве по мени, а сунце ми бије право у очи кроз размакнуте завесе. И све се то чини некако сулудо и указивачки. Јер - шта ако је та мува неко кога ја познајем,… Прочитај
  • О сланим сновима Пробудио сам се једног јутра, напољу је падала киша и дувао је страшан ветар, а ја се осећао добро, баш добро. Газио сам по барама, ходао на рукама мокрим улицама и осећао ветар и влагу у костима. То је био дан када сам схв… Прочитај
  • Добродошао Уснио сам чудан сан. Био је мрак и киша је падала, људи смркнутих лица су промицали са свим тим намакнутим капуљачама и кишобранима... На први поглед је било ужасно, а и на други. Имао сам девојку у сну, била је права мачка… Прочитај

7 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren