Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

29. јул 2011.

Ђаволу дугујеш све!

Знојиш се, плачеш. Вене труле, боле те док срце пумпа крв. Поцепана тренерка, радиш дуплу смену за дванаест хиљада. Пола дајеш газди у чијем си стану, а пола за доп. Чешће си гладан но сит, битније ти је да нахраниш вене, скривене под дебелим дуксем. Жедан си, а пара немаш за цугу, немаш коме да се обратиш, сви су дигли руке. Јаучеш у мраку, жалостан. Цело тело те боли, мислиш близу си краја. Руке дрхте, не можеш ни устати да одеш да молиш за грам. Сада си сам. Личност подељена, чак и ђаволу дугујеш. Обично си смеће, труло месо, крв црна, трагови зрна у твојој руци. Живот гледаш испијеним очима, нејак за корак напред. Поврх свега, она има новог дечка. Кога боле курац? 

Секу те грчеви у стомаку, плачеш као пичка. Затвараш очи да би видео живот који сањаш. Савршено, светло, имаш све. Има још пар часова до јутра. Сумњаш да ћеш га дочекати. Свако вече сумњаш да ћеш дочекати ново јутро. Једном ћеш бити у праву. Јутро. Сада си само срећан, прегурао си још један дан. Подижеш се на ноге, хладно ти је. Новембар је, а ти у поцепаној тренерци и дуксу. Шта ћеш да радиш? У трену ти се помрачи ум, на секунд желиш да оставиш то срање што ти је докрајчило већ сјебани живот. Не, нећеш, не можеш. У глави ти секс, у плућима марихуана, пара немаш за шит, добра је трава, само да си хај. Деликвенти пљачкају продавнице, ти радиш трећу смену. Бићеш крив, одма' отказ, ако их не спречиш. Вадиш тетејца испод пулта, пуцаш по клинцима, један пада. Крвавих очију прилазиш. Још је жив, претураш му по џеповима. Нашао си мало. Док он умире, ти загреваш кашичицу. Смрт је у поцрнелој вени, идеш мирно кући. Не бринеш за оног што лежи у локви крви, а раније звао си га братом. Кораци су ти сигурни, није ти хладно. 

Гајби си, палиш тв. Двоје се љубе, сећаш се ње. "Јебеш патетику! Педеру!", мењаш канал. Лепо се осећаш, ништа те не боли. Лежеш да спаваш, чак те ни не боли глава. Не сумњаш, дочекаћеш следеће јутро. Задовољно затвараш очи, више те ништа не кочи. 

Мртав си, а дошли су да те ухапсе. Имаш ти других брига рођаче, сети се - Ђаволу дугујеш све.  

Слични текстови:

  • Ти људи Сунце ме је затекло за избразданим тешким столом, а глава је причала своју причу како је најбоље умела - одзвањајућа мачка је скакала по мојим рецепторима за бол. Нисам био весео, јер сам се сувише много пута пробуд… Прочитај
  • Гледајући сапуницуБио је врео дан, један од оних који те једноставно вежу и не дају ти нигде да мрднеш читав дан. Лежао сам на каучу, једна нога ми је била забачена на горњу страну и нисам имао чарапу, а моја Мери је рибала прозоре као каква с… Прочитај
  • Глупи сновиБила је то луда ноћ. Пљуга на пљугу, прича се настављала дубоко у ноћ и ето, на крају смо и ми секли дрвеће и правили папир на коме смо писали "Спасите дрвеће!" Снег је падао по нама, ниједна дама није била сама, а пропалица … Прочитај
  • Леп данСедео сам у неком бифеу, ни име му не знам, од раног јутра. Само сам устао, назуо папуче и са двеста кинти кренуо да проживим нови дан. Нови дан је био у курцу, баш као и претходни, али било је лепо покушати, надати се да ће … Прочитај
  • Плес мантила боје бежСунце. Јебено сунце убија у очи, и тако је већ годинама, никако да померим кревет на другу страну и да се спасим. Можда не желим, можда се бојим кад ми не буде сметало сунце да ће почети нешто друго да ми смета, нешто смртоно… Прочитај

7 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren