Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

29. јул 2011.

Ђаволу дугујеш све!

Знојиш се, плачеш. Вене труле, боле те док срце пумпа крв. Поцепана тренерка, радиш дуплу смену за дванаест хиљада. Пола дајеш газди у чијем си стану, а пола за доп. Чешће си гладан но сит, битније ти је да нахраниш вене, скривене под дебелим дуксем. Жедан си, а пара немаш за цугу, немаш коме да се обратиш, сви су дигли руке. Јаучеш у мраку, жалостан. Цело тело те боли, мислиш близу си краја. Руке дрхте, не можеш ни устати да одеш да молиш за грам. Сада си сам. Личност подељена, чак и ђаволу дугујеш. Обично си смеће, труло месо, крв црна, трагови зрна у твојој руци. Живот гледаш испијеним очима, нејак за корак напред. Поврх свега, она има новог дечка. Кога боле курац? 

Секу те грчеви у стомаку, плачеш као пичка. Затвараш очи да би видео живот који сањаш. Савршено, светло, имаш све. Има још пар часова до јутра. Сумњаш да ћеш га дочекати. Свако вече сумњаш да ћеш дочекати ново јутро. Једном ћеш бити у праву. Јутро. Сада си само срећан, прегурао си још један дан. Подижеш се на ноге, хладно ти је. Новембар је, а ти у поцепаној тренерци и дуксу. Шта ћеш да радиш? У трену ти се помрачи ум, на секунд желиш да оставиш то срање што ти је докрајчило већ сјебани живот. Не, нећеш, не можеш. У глави ти секс, у плућима марихуана, пара немаш за шит, добра је трава, само да си хај. Деликвенти пљачкају продавнице, ти радиш трећу смену. Бићеш крив, одма' отказ, ако их не спречиш. Вадиш тетејца испод пулта, пуцаш по клинцима, један пада. Крвавих очију прилазиш. Још је жив, претураш му по џеповима. Нашао си мало. Док он умире, ти загреваш кашичицу. Смрт је у поцрнелој вени, идеш мирно кући. Не бринеш за оног што лежи у локви крви, а раније звао си га братом. Кораци су ти сигурни, није ти хладно. 

Гајби си, палиш тв. Двоје се љубе, сећаш се ње. "Јебеш патетику! Педеру!", мењаш канал. Лепо се осећаш, ништа те не боли. Лежеш да спаваш, чак те ни не боли глава. Не сумњаш, дочекаћеш следеће јутро. Задовољно затвараш очи, више те ништа не кочи. 

Мртав си, а дошли су да те ухапсе. Имаш ти других брига рођаче, сети се - Ђаволу дугујеш све.  

Слични текстови:

  • Тако је мрачно Напољу пада велика киша. Скоро да је мрак, иако је тек подне. На тв-у ништа паметно, само се неке голе жене смењују са типовима који имају чудне фризуре. Мој мачор спава на кревету, покрио се, хладно му је. Чини ми се да чу… Прочитај
  • Сасвим нормалан дан у Шишкангконгу - Да ли познајете овог клинца? - Не госпођо, али сам поприлично сигуран да ми је ћапио новчаник недавно. Нашао га је неки чича празног, али ми је тражио педесет шашамушка, које ја нисам имао, па сам му рекао да га задржи. … Прочитај
  • О изгорелима Седим за столом и гледам је у очи. Она ме примети, преврне очима и наспе си још једно пиће. Устанем, тетурам, не од пића, већ од глади, и запутим се за њен сто. - Извини, имаш неки динар? - Имам. Али ти не дам.  -… Прочитај
  • Писмо из гроба Док је цветало цвеће, ти си плакала. Било је прелепо. Нисам ни слутио да ћеш се толико потрести што сам мртав. Ко ће ти сада косити травњак? Коме ће сада моћи да не даш? Ко ће те волети без да ишта очекује заузврат? Смешио … Прочитај
  • Корачај, важно је Ходали смо низ дугу улицу. Имао сам кратку косу и сломљен нос. Она је имала врећасте панталоне и скакала је по барицама. Никада је пре у свом животу нисам срео. Насмешила ми се, опет. Насмешио сам се. Иако и нисам био баш л… Прочитај

7 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren