Изгнаник

Кривудава уличица на крају града. Помало језиви људи свуда унаоколо. Дебели човек у поткошуљи продаје шибице на картонској кутији. Баба са огромним наочарима попује неком надрогираном клинцу. Ћелави лик скида фолију са тетоваже. Плава девојчица шета офуцаног стафорда...Сви...

Прочитај

Волим

Прилазим јој, љубим је. Ооо, тако је волим. Јако, најјаче. Седимо на клупи у оронулом парку и смејемо се. Заувек срећни. Нема судбине, нема карме, нема хороскопа...Све су то глупости, ми смо срећни. Урезао сам наша имена у кривудавом срцу на сред клупе, држећи...

Прочитај

Љубавни јадник

Прошле године је овде седео један несрећан човек и туговао. Пио, плакао, проклињао, размишљао. И на крају ипак није успео да победи себе. Сада опет тај исти несрећник седи, пије, плаче, проклиње и размишља. А тај несрећник сам ја, Николај.  Једном је волео једну жену, жену која није била добра. Неко би рекао да је зла, али он то није могао...

Прочитај

Курва судбина

Оууу... - Шта пијеш бејб? - Све. - Ти си баш лака за одржавање. - Чула сам то  и раније. - Ако, ако... - Мислим да ћу сада да кренем. - И хоћеш. Код мене. Заводљиви кикот се ширио мрачним уличицама. Врата моје куће су цвилила. Кревет се љуљао...Уздаси су замаглили прозоре. Тако добро, тако добро... Пробудио сам се у соби сам, попут мртваца....

Прочитај

Нема више времена

Последњи пут се залећем. Коња немам, само његову главу. Мач немам, само дршку. Жеље немам, само последњи трзај. И вучем се мртвим ливадама, вучем ка њој. Мој крвник, мој бол. А ја сам је створио. Да ме уништи, ваљда. Не знам... Ја сам сувише уморан. Коњска глава, и крвав траг иза мене...Дршка мача у корицама и звук мојих корака - клап, клап...Идем...

Прочитај

I'm feeling lucky

Рано јутро. Сунце ме пробудило. Имам онај осећај да је овај дан створен за победу. Скачем из кревета, а онда ми понестало снаге, па сам једно петнаест минута стајао на сред собе у гаћама. Сунце се и даље просипа по соби. Облачим се полако. Соба воња. Има и прашине понегде. Распоред се врти окачен о неку стару амајлију. Не знам зашто, овде нема ветра....

Прочитај

Странац

У једном граду на северу једне земље родио сам се ја. Око мог рођења има много занимљивих појединости и радо ћу вам говорити о њима једног дана, али то неће бити сада. Ја сам помало чудан човек. Помало заражен страховима, помало старомодан, помало амбициозан и...

Прочитај

Морамо да идемo

Морамо да идемо, говорио је. Они су надомак града. А овде смо само ти и ја. Никог више нема. Плашим се, говорио је. Рале, плашим се. И стварно се плашио. Никад нисам видео човека тако уплашеног као тада. Сав је дрхтао. Право да вам кажем, и ја сам. Понудио сам му цигарету, узео је. Пријатна топлина дима ми опрљила лице. Велики град, а само два...

Прочитај

Верне слуге V

Ово је последње поглавље. Извињавам се што сам вас гњавио, али ово је било за моју душу. Уствари, све овде је за моју душу. Али ви не можете све да разумете. Ја се извињавам на конфузности, али ако пажљиво прочитате све делове, видећете да су сви повезани видљивим...

Прочитај

Верне слуге IV

Мрачни човек је брзо шапутао неразумљиве речи над књигом. Књига би само поцрвенела и ништа се не би десило. Спуштене главе, човек је све тише и тише понављао речи. Књига је бескорисна. Бес заблиста у његовим очима.  Лешинар је седео на путоказу ка санаторијуму. Звук мртвих мамуза се разлегао тишином. Стигао је.  Дошао по бегунца, да...

Прочитај

Верне слуге III

Он је сјахао са чудног црног коња. Испод његовог мантила су вириле мале црне очи. Затим М. пљесну рукама и коњ нестаде у магли. Чуо се звекет његових мамуза. Сунце је високо на небу, а то му смета. Није навикао на оволико светлости. Застао је на тренутак, а потом кренуо пут ветра. Има ли бољег водича? Након неког времена је затекао себе како корача...

Прочитај

Верне слуге II

Ја сам професор Јанко Фјордович. Моја прошлост није важна, као ни будућност. Битно је оно што је сада. До пре неку годину сам био предавач на универзитету. Доктор психологије. Сада се бавим, као што видите, другим стварима. Пре неколико година сам наишао на једног пацијента који тврди да је побегао из пакла. Заинтригирало ме  је његово сумануто...

Прочитај

Верне слуге I

Костур разапет на огромном пентаграму је полагано добијао месо. Враћала се кожа, враћало се лице, враћао се човек. - Господару? Господару, нећете ваљда да га шаљете горе? - Да. Хоћу. - Али...Али, господару! Није ништа више рекао. Само је нестао погођен погледом свог језивог господара. Човек дугог лица и мрачна погледа пркосно је клекнуо...

Прочитај

Како сам сањао бикове

Sandman, изванредан стрип. Читам га онлајн, на енглеском, па ето двоструке користи. Хвала Lowlander. Фин си.  Ходао сам, као и увек, булеваром ружа. Волим тај булевар. Са обе стране широке улице се налазе леје ружа и шарене баште кафића. Предивно. Ушао сам...

Прочитај

Кишна ноћ, сунчано јутро

Киша је падала по лименом крову. Снажно, бесно. Осећај лудила. Пет животиња је седело и чекало. Шта чекају? Једни крај (не)времена, други исто то, само названо другим, краћим именом. С леве стране, највише изложен киши и ветру, лежао је стари бик Јанко, чекајући...

Прочитај

Ја?

Ја филозоф? Ја књижевник? И на крају, ја програмер? Људи говоре, људи су у праву. Ја нисам у праву, ја сам реалиста. Јебига, не умем да објасним ову борбу која се води у мени. По други пут у животу не умем да се изразим речима. Људи кажу да умем да пишем. Други се слажу, али кажу да нисам нарочито добар, а трећи, они мисле да ћу постати звезда,...

Прочитај

Да вам представим Смрт

Имам шездесет и три године, пензионер сам и лепо живим. Тачније, живим колико се може од пензије. Смрт сам упознао једног лепог дана, мислим да је био једанаести јун. Лепо, сунчано јутро,   право за умирање. Устао сам, попио кафу, нахранио мачка и кренуо...

Прочитај

Пупољак по пупољак

Огромна челична врата се полако отварају. Стојим пред њима, чекам сунце. Сунце, након дужег времена. Отворена су, сунце ми милује образ. Чувар ми добаци да будем добар, и да ћемо ускоро опет да се гледамо. Нећемо, рекох и закорачих у свет. Мрзим такве људе, људе...

Прочитај

Мали човек у кугли

Седео сам сам, на плажи. Мртви су одавно нестали, отпутовали, отпловили, однео их ветар. А ја сам ту, једини. Да ли сам жив или мртав, то још не знам. Само бројим дане. Чекам. Ни сам не знам шта чекам, јер то - шта год да је, неће доћи. Устао сам. Мали мртви живи...

Прочитај

Тик-так

- Колико још докторе?- Сат времена, можда мање. Немамо противотров, нажалост....Трк низ степенице, излаз на улицу и позивање таксија...Све то, да бих остао упамћен...Заувек у очима историје. Вози у мој стан, вози! Гужва на улицама, лудило ме полако обузима. Не...

Прочитај

Диско чова

Диско, '70.Чувени хипи чова Хибискус је стигао. Афро фризура му онемогућава улаз, али се некако сналази. Полако прилази сепареу, седа, а потом нежно шапуће конобарици нешто. Она се кикоће и одлази. Диско чова је стигао, бејбе! Пар речи са хипи ортацима и громогласан...

Прочитај