Моја глава боли. Зато што превише гледам у екран. Одувек сам мислио да је технологија кул. И зато ми је сада све на рачунарима. Што повлачи још времена испред екрана. Очи су ми тако уморне. Имам црне кругове око њих. Изгледам као да сам узимао лекове за шизофренију и спид, заједно, пар дана. Претварам се у сенку оног човека са хиљаду пријатеља... Не идем нигде, не дружим се много. Посао ми је пред екраном, забава ми је пред екраном, живот... Па, већином. Не желим да тако живим. Али шта ћеш. И екран те може прогутати исто као и дрога или пиће. Мислим да је ипак најгоре када те прогута пичка. Не могу ни замислити колико ти људи пате. Људи којима треба секс, осамнаест пута дневно, да би били нормални. То је баш јебена прича.
Некада сам могао да средим нешто. Типа, треба ти нека услуга, јебига, могао сам да позовем некога и да то буде сређено. Сада не могу скоро ништа да средим. Чак ни себи. Чак ни ситнице. Замисли то. Добијеш неке као паре, а изгубиш све остало. Немаш жену, немаш ни један посто некадашњих пријатеља, не можеш ништа да завршиш. Често немаш ни са ким кафу да попијеш. Тих пар људи који ме воле раде, исто као и ја. Нема кафе кад год, где год. Нема посета. Нема виђања. Нека било кад било где. Само по договору. Јебени град. Јебени брзи живот. Јебени превоз. Јебена кафа.
Нисам већ скоро годину дана упознао неку нову особу. Можда неког у пролазу, али то се не рачуна. То су особе које видиш једном у животу, отприлике. И то је исто тужно. Мислим, не сажаљевам се ја, живим као краљ кад се упоредим са остатком популације. Али ме јебено боли глава. Зато што гледам у рачунар. И зато што лежем и будим се са истим осећајем да сам у неком срању. Био сам пар пута у животу у срању и тада нисам ноћима могао да спавам. Тада сам и лагао много. Сада говорим истину, баш много. Има већ пар година како сам то решио. Сада могу да спавам, и нисам у срању. Али осећај је баш исти. Кад устанем и када идем у кревет. Ово између прегурам некако.
И шта, лежим и читам стрипове по Интернету. Добри су стрипови. Али неким данима чак ни они немају смисао. Прочитам, насмејем се, али то је све некако површно, ништа унутра није дирнуто. Унутра је све по старом. Причам са старим пријатељем синоћ... И он је сјебан исто. Муче га нека питања. А наслућујем колико га још питања мучи када остане сам. Мислим да њему више треба помоћ него мени. И зато се трудим да му помогнем. Желим да помогнем свим људима којима могу. Јер то је исправна ствар за учинити.
Каже ми он - ја те више видим као тешког циника. И то је у реду. Ја и даље смртно мрзим све сероње које ходају овом земљом, прљаве капиталисте, квази уметнике, фашисте, нафуране роспије и многе друге... Ту се ништа није променило. Једино што се променило је мој поглед на свет. Не желим бре да будем у том грчу, нећу да посматрам свет као непријатеља више. Желим да ако згазим некога у бусу, без много околишања лепо и гласно кажем - извини. И да помогнем неком бакутанеру да пређе улицу. И ако некоме треба моја помоћ, да помогнем. А не да једем говна како ће то неко други сигурно учинити. Не помажем зато што сам ја неки добри самарћанин, већ зато што то тако треба. Када би сви учинили тако мало, живели би срећније животе сад и много би нам лепо било.
Можда ја превише серем. Можда само треба да погледам неки филм и да одем да спавам. Можда боље да одмах спавам. Јер ме глава убија и очи су ми направљење од кромпира. Можда треба да купим пиштољ и да се једном случајно пред спавање упуцам. Не знам, нисам паметан.
Хеј, тако сам узбуђена што се мој брак и мој муж вратио након што је мене и наше двоје деце оставио због друге жене. После 8 година брака, мој муж и ја смо се свађали, све док ме коначно није напустио и преселио се у Калифорнију да буде са другом женом. Осећао сам да је мој живот готов и моја деца су мислила да више никада неће видети оца. Трудила сам се да будем јака само за децу, али нисам могла да обуздам болове који су ме мучили, срце ми је било испуњено тугом и болом, јер сам заиста била заљубљена у свог мужа. Размишљам о њему сваки дан и ноћ и увек желим да ми се врати, била сам стварно узнемирена и потребна ми је помоћ, па сам потражила помоћ на мрежи и наишла сам на веб локацију која је сугерисала да ми др Апата може помоћи да се брзо вратим, па сам осетио да треба да пробам. Контактирао сам га и он ми је рекао шта да радим и ја сам то урадио, а онда је он урадио (љубавну чаролију) за мене. 48 сати касније, мој муж ме је заправо назвао и рекао ми да му ја и деца толико недостајемо, тако невероватно!! Тако да се вратио истог дана, са пуно љубави и радости, и извинио се за своју грешку и за бол који је нанео мени и деци. Тада је од тог дана наш брак сада био јачи него раније, а све захваљујући др АПАТИ. он је тако моћан и одлучио сам да поделим своју причу на мрежи. Др. Апата је прави и моћни точак чаролије за који ћу се увек молити да дуго живим да помогнем својој деци у невољи ако сте овде и требате да се ваш бивши врати или да се ваш муж пресели код друге жене, не плачите више, контактирајте овог моћног чаробњака одмах. Ево његовог контакта: Пошаљите му е-пошту на:драпата4@гмаил.цом, можете га контактирати и преко Вхатсапп-а или Вибер-а на овај број (+447307347648), хвала
ОдговориИзбриши