Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

28. фебруар 2015.

Време је да ствари полуде

Какво време да будеш жив! Све је ту, на тацни, доступно... Уколико желим, могу постати првокласни терориста за само три месеца. Могу постати солидан хакер за шест месеци. Могу постати чак и просветљен кроз годину дана. Данас можеш било шта да научиш, треба само да питаш, да тражиш... И јебено ми је криво што уопште себи дозвољавам да неке дане протраћим...

25. фебруар 2015.

Идеална љубавна прича

Њене сузе су падале право на конобара који је гледао клип на јутјубу и повремено лизнуо сузу која му се сливала низ лице. Био је као неко сузолижуће чудовиште, и није га било брига што то нису његове сузе за лизање. Ја сам само стајао ту, апсолутно равнодушан, и чекао да пођемо.  - Ти... ти озбиљно не желиш да се више виђамо? - рекла је кроз...

23. фебруар 2015.

Смрт капитализму, вода народу!

Сјебано је. Некако, људи су пичке. И као да сви виде да се трудиш да нешто успе и онда се запитају - "зашто би он био срећан?", па учине шта могу да те сјебу. Као, трудиш се јебено да зарадиш тај динар, смишљаш стратегије за успех, цимаш се, доступан си клијентима...

О стресним вечерама

Вечерао сам у паклу неколико пута до сада. Кувар је, наравно, био ужасан, а послуга до коске лења, прљава и незаинтересована. И сваки пут када бих завршио своју вечеру, заклео бих се да никада више нећу вечерати у паклу. Чак сам и направио план. Правим планове за све у животу. Трудим се да држим ствари под контролом. Не желим константно да будем...

21. фебруар 2015.

Све је то наше

Окружен сам керовима и мачкама зато што су људи лоши. А и ја сам. Али је лепо видети животиње које разумеју зашто си лош и зашто су људи срање. Кер је у фазону, ајде да направимо хаос заједно, док су мачке више савезници са којима можеш да кујеш планове за покоравање света. А чврчка ми, таквих планова ми не мањка.  Понекад се видим, у савршеном...

19. фебруар 2015.

Можда је сан

Сваке ноћи, док ме чова посматра са зида, посматрам мрак и чекам да се деси нешто. Можда да бела вештица дође по мене. Можда да ми се мачор претвори у чудовиште. Можда да из мојих књига искочи хиљаде гусеница. Не знам.  А можда сам само сувише оштећен и знам то и заиста желим неки обичан сан... Њих три и ја, плажа, коктели и...

18. фебруар 2015.

Измишљотине, бљувотине и апсолутне галактичке вуцибатине

Овај пост ће садржати неке моје сулуду констатације и теорије. Уколико нисте отвореног ума, немојте читати. Уколико помислите да сам полудео, хвала вам, чиниће ми задовољство то што не морам више да губим време са вама. И раније сам имао нападе сулудих теорија....

17. фебруар 2015.

Зовите погребника

Сунце улази кроз мој прозор, и све је небески обасјано... Цела соба изгледа као рај, што је баш лепо. Све што се чека јесте тренутак када ћу да одапнем. Глава ме убија, лево раме, десно стопало, и цео врат... Умњак ми расте и коса ми опада и чак и леђа ми...

16. фебруар 2015.

Не могу да се цимам да марим

Мрзим људе, стварно су гадни... Јебе ми се бре за ваше игрице и писање десет омиљених књига... Јебе ми се за то што те је професор опет оборио иако носиш допичњак и говориш хелоооу... Јебе ми се што си пензионер и не можеш да нађеш посао... Јебе ми се и за то...

15. фебруар 2015.

Боје су лептири

Погледам је, и све је одједном плаво. Плаво сунце, плава земља, плави људи. Кажем себи - па добро. Она се смеје и пита ме како се осећам. Осећам се изванредно. Кажем - океј сам. Желиш ли да плешемо, пита ме. Па, можда. Кажем - хајде, важи. Она не зна да је цео...

14. фебруар 2015.

Котрљам се брзо

Ствари иду низбрдо. А када ствари иду низбрдо, ја пишем. Баштенску столицу сам заменио удобном компјутерском фотељом. Постао сам, за кратко време, боља верзија себе. Одговоран, фокусиран, пословно на узлазној путањи, ништа ме не мрзи, намештам кревет ујутру, а не увече, оно - постао сам све што сам одувек желео да будем. Међутим, требало је да схватим...

5. фебруар 2015.

Љубав је недокучиво створење заиста

Мегатонка и Дангоградка су биле цимерке већи део свог самосталног живота. Биле су цимерке од тренутка када су дошле у велики град и упознале се на упису на факултет. Спојила их је љубав према алкохолу, лаким дрогама и разнобојним лаковима за нокте. Обе су, такође, носиле боксерице и сматрале их изузетно сексуално узбуђујућим. У старту су живеле надомак...

1. фебруар 2015.

О покушајима и величанственом труду

Схватио сам нешто. У животу је само важан труд. Оно, труди се док не пропишаш крв и окрњиш зубе и будеш тотално ошамућен колико ниси спавао... Ако треба, ако желиш довољно јако, онда ћеш урадити то. Био сам глуп до сад. Нисам труд стављао на прво место. Човече, може сада доћи клинац који не уме, који баш-баш не уме да пише, толико не уме да је то...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren