Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

5. фебруар 2015.

Љубав је недокучиво створење заиста

Мегатонка и Дангоградка су биле цимерке већи део свог самосталног живота. Биле су цимерке од тренутка када су дошле у велики град и упознале се на упису на факултет. Спојила их је љубав према алкохолу, лаким дрогама и разнобојним лаковима за нокте. Обе су, такође, носиле боксерице и сматрале их изузетно сексуално узбуђујућим. У старту су живеле надомак факултета, на врху старе зграде. Било је ту још неких пар цимерки, оно као, баш велико и урбано сестринство које је организовало журке пуне дрогираних чупаваца и ћелаваца сваког другог дана. Било је сјајно.

Факс је био блесав и препун жена које су носиле танге и кварцовале своја тела да би привукле мушку пажњу, па су га наше јунакиње поприлично избегавале. Ово је довело до тога да се Дангоградка морала одселити код свог момка који је преварио једно вече рекавши јој да има огромне трепавице, па је она рекла да нису баш и зажмурила рекавши види, а он је пољубио на кварно. Кајала се цео живот после, јер је пала на форицу из четвртог разреда основне. Наравно, нисам споменуо да је Дангоградка била у дужничком ропству, јер јој је тај дражесни момак платио годину, па је сматрала да најмање што може да учини за њега јесте да звони звоном за секс (које јој је поклонио једном приликом) врло често. 

С друге стране, Мегатонка се одлучила одселити на најудаљеније место на свету, са својим најбољим другом. Најбољи друг је имао девојку и потребу да буџет за кирију спржи на конзумацију олаких и отежих опијата, па су се ускоро сви заједно уселили у стан његове девојке. Стан је био океј, осим што су ђубретари будили људе око поноћи дрндајући контејнере под прозором. С обзиром да је наша дружевна тројка била врло често стондирана у то доба, никоме то није сметало ни најмање, осим повременим посетиоцима, попут мене. Мегатонка је онда ступила у неславну везицу са Швабом, који у ствари није био шваба, али јој јесте поклонио триангл, као знак да је романтици одзвркнуло, те да би секс био сјајна ствар за поделити. Ту су ускочили њени високи принципи и та је прича добила тужан свршетак.

Година је прошла, а са годином су и Дангоградкина секс звона одзвонила, као и толеранција коју је Мегатонка имала за њеног најбољег друга и његову најбољу девојку. Када су је једном приликом оптужили да једе вц папир, то је била кап која је прелила чашу, јер се ионако борила цео живот са вишком килограма и увек је имала мањак самопоуздања. Мегатонка је чврсто решила да живи сама у згради пуној манијака. У ствари, све су то били фини људи, али јој се свашта причињавало. Два дана касније јој се придружила и Дангоградка, те су још једном, сада искусније и зрелије, одлучиле да пробају чари цимерског живота, саме, у сјајном складу, јер ниједна није имала момка и радиле су контра смене те се никада нису виђале, тачније, Дангоградка је долазила са посла у шест ујутру, док је Мегатонка тек устајала да иде на посао. Све то је резултирало предивним односом који је трајао још годину дана.

Нажалост, овај диван и повремено дирљив однос се окончао када је Дангоградка на наговор свог новог момка наркомана (ал' знао је шта јој прија) одлучила да се одсели на планину и згрће кешовину невиђених размера напредујући у каријери на позицију конобарице Више Класе. Мегатонка се затекла, одједном, без разлога, сама, без младића, цимерке или иког на овом свету ко би јој пружио руку и новац неопходан за кирију. Живот је био врло суров и чињеница да га је Мегатонка блажила бенсединима није пуно помагала. Убрзо затим је стала на ноге и снагом воље и блиставим сјајем беспрекорног ума пронашла нову цимерку која је, иако вероватно шпијун у служби Запада (никада, баш никада није напуштала своју собу), и занемарујући чињеницу да је прала све Мегатонкине омиљене ствари на сто деведесет степени те их смањивала на величину блиску атомским честицама, ипак, плаћала кирију редовно и сјајно, уз пуно елана и животне енергије. 

Наравно, остала су питања једне заостале кирије и стотине килограма Дангоградкиних ствари које су зврјале у стану. Дангоградка се врло брзо вратила, чак пребрзо, баш ултра брзо, схвативши какву је кардиналну грешку направила, али, такав је живот, такнуто-макнуто, те се мораде вратити к родитељима, док се њен наркоман лечени дечко никада није ни одселио од родитеља својих. 

Коначно, расплет ових догађаја је уследио - Мегатонка је окачила Дангоградкине ствари на сајт за онлајн продају, што је резултовало у хитрој реакцији до тада апсолутно неодговорне и злоћудне Дангоградке, те је најавила свој долазак по ствари и донесак новаца за заосталу кирију. Рекла је да ће доћи са момком, што је Мегатонка протумачила као агресиван потез, те је пола дана спремала клопке као онај мали у "Сам у кући", али јој је на крају Дангоградка јавила да ће доћи сутрадан, па се наша јунакиња успела опалити тигањем у главу случајно покренувши једну замку док је ишла да мокри у три изјутра. 

Сутрадан је дошла Дангоградка и преузела стотину килограма ствари, које су заједно санеле до улаза у зграду, где је чекао наркоман излечени дечко Дангоградкин. 

- Ћао, Мегатонка, рекла је Дангоградка тужно.
- Ћао Дангоградка. Чувај се, јекнула је Мегатонка.
- И јебаћу ти маму ако ми се икада више појавиш на прагу, додала је гласно. 
- Наравно да нећу, олошу један! - узвикнула је Дангоградка.

Мегатонка је кренула да уђе у зграду, а онда је Дангоградка повукла за руку и, пољубила. Док су француски пољупци прштали на запрепашћење локалних навијача плаве крви, бивши наркоман лечени дечко је извукао из џепа лепу малу кутијицу, отворио је, куцнуо шприц пар пута, па је онда изуо ципеле, скинуо чарапу и боцнуо се између малог и домалог прста, јер му ту мама и тата неће гледати. Нико још увек не зна шта се десило са Мегатонком и Дангоградком, али многи и дан данас чувају снимке на телефону тог језичарења о ком је чак и локална радио станица из Брегаљице извештавала као позитивном примеру да је наша земља на Европском путу и да има све више педерских парова који се јавно и недвосмислено жвале на француски и многе друге европске начине. 

Ово је прича, попут оних масажа, са хепи ендом, што ме чини поносним и раздраганим што сам је поделио са вама.

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren