Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

17. фебруар 2015.

Зовите погребника

Сунце улази кроз мој прозор,
и све је небески обасјано...

Цела соба изгледа као рај,
што је баш лепо.

Све што се чека јесте тренутак
када ћу да одапнем.

Глава ме убија,
лево раме,
десно стопало,
и цео врат...

Умњак ми расте
и коса ми опада
и чак и леђа ми постају чупава...

Коначно се предајем,
не могу више,
сви знаци су ту,
а сада ме пустите да спавам.

Хвала.


Слични текстови:

  • Љубичасти слон суперхерој са острва снова Замисли да постоји љубичасти слон... Али не обичан љубичасти слон. Слон суперхерој, који може да види кроз зидове и лети и даје одличне савете... Можда чак може и да врати време. Или учини да твој проблем нестане. Девојк… Прочитај
  • Вечерас пијем сок од поморанџе Вечерас је још једно сјебано вече... Онако, знам да ћу седети крај те једне мале, некадашње, и знам да нећемо разговарати о ономе о чему би требало... А ја опет идем,  отворених синуса,  мртав,  клан … Прочитај
  • Астми, која ће ме сахранити једног дана Драга, знамо се већ двадесет и две године, а ти си и даље опсесивно љубоморна лудача... Ако потрчим, не брини, не мораш одмах режати, нећу побећи од тебе, ти знаш да само тебе волим, носим те у души, и у плућима... И зар н… Прочитај
  • Дан победе Осећам се, поприлично добро. Знаш, оно писање о томе како ништа није у реду, па, коначно му долази крај. Сада је понешто у реду. А то је више од било чега што могу да тражим. Људи мисле да сам у делиријуму када… Прочитај
  • О змајизму и путу неутралности Мислим да имам блажи срчани удар... Горим, апсолутно и потпуно изнутра, и као да осећам како ми се џигерица распада, а из грла ми сева ватра... Не, изгледа да није срчани удар, али да ли се можда претварам у змаја? … Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren