Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

17. фебруар 2015.

Зовите погребника

Сунце улази кроз мој прозор,
и све је небески обасјано...

Цела соба изгледа као рај,
што је баш лепо.

Све што се чека јесте тренутак
када ћу да одапнем.

Глава ме убија,
лево раме,
десно стопало,
и цео врат...

Умњак ми расте
и коса ми опада
и чак и леђа ми постају чупава...

Коначно се предајем,
не могу више,
сви знаци су ту,
а сада ме пустите да спавам.

Хвала.


0 коментара:

Постави коментар

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren