Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

25. август 2014.

Све оне ствари...

Не знам... Не могу ти рећи да те волим, јер то можда није истина. Ти си била прва којој сам у очима видео цео свој свет. Можда је то све била илузија. Напослетку, прошло је толико много година. Да ли је могуће да још увек пишеш о мени? Све оне приче о том човеку који толико касни и кога више нећеш чекати... Све оне приче о одласку и стављању тачке на све... Да ли сам то ја? Да ли је то неко други? Постоји ли ико ко те је гледао маслинасто браон очима са много тачкица? Верујеш ли у вечност? Преданост? Нисам много размишљао о теби од оног дана кад си ме продала. Ниси заслужила. Офуцала си се. Ал' и даље изгледаш као парче Раја. Поваљао бих те по трави и пољубио твоја разбијена колена. Желим да будеш паметна. Да нађеш човека који ће послушати сваки твој миг. А до тада, дођи да поломимо свет.

Да будемо најбољи икада. Иако си олош. Иако сам и ја поново олош. Не онај фини дечко. Не можеш бити фини дечко. Девојке онда одлазе. Када си олош увек остају. Ако оду, увек се враћају. Олош је важно бити. Иако често не желим. Иако бих само једну девојку да је волим и да будем срећан. Редован секс. Филм некад да одгледамо. Одемо на пиво. Јебеш све. И не волим те, ниједну никада нисам волео, џабе писма, емоције, џабе приче и песме, џабе све, никада нисте биле довољно добре, ни ти ни она ни она ни она ни оне да бих вас волео... 

Много ће цветова процветати пре него што се појави она права, иако свака нова мисли да је права, иако као да свака има мисију да буде права... И поента није, што рече неко, да тражиш праву, већ да будеш прави... Ја... Ја јесам, ја заиста јесам покушао... Не постоји та љубав. Сва су тела само меса, душе су им негде тамо, далеко, преко границе... Свирам ноћас само за тебе, мојим речима говорим и сликам све неизречене речи... А мојих речи има заиста много... Можеш ли веровати колико сам лепих дупенцета срео? Срео сам и једну бишву, изгледа као авион. Сећам се нашег секса. Много је баш влажила. Превише. Али није имала ни упола тако добро дупе као сада. За њу једино сигурно могу рећи да је нисам волео. За све остале ту је једно влеико можда. Можда мораш бити предивна да бих ти коначно рекао - ОДЈЕБИ. Можда мораш бити више од сопственог бића да бих ти лупио шамар плачстичном патиком и створио апсолутност постојања коју не осећам у магацину или кревету... Не осећам је више чак ни у цигари након секса. Можда је зато што не пушим. Или зато што не јебем. Свеједно. 

Слични текстови:

  • О првим, правим и будућим љубавима Вечерас сам се сетио прве девојке коју сам волео. Можда и једине коју сам баш стварно волео, до сад. Болело је као ђаво. Највеће проблеме у досадашњем животу сам имао када сам волео њу. И она је била најопаснија особа коју … Прочитај
  • Мале победе Приђем, кажем - хоћеш да се волимо?  Она ме гледа, намргоди се и каже - нећу.  - А што нећеш? - насмешим се.  - Нећу зато што си кретен и зато што ништа не знаш.  - Све је то истина, али ти си супер,… Прочитај
  • О мом приватном психијатру Вече је и ја сам сам...  И тако желим да загрлим мачку, не неку мачку него моју мачку, и да можемо да разговарамо.  О свемиру.  О књигама. О смрти. О сексу. О послу. О лепоти живљења. Тако ми … Прочитај
  • Све ће бити у реду. Јучерашњи дан је био луд. Имао сам добар дан. Тмуран, али ипак добар. То се баш ретко дешава. Био сам на много места и радио сам много ствари, али сам се тотално сјебао тек поподне.  Док сам чекао воз, пришла ми је … Прочитај
  • О псима и ветру и љубави која ће ме убити једног дана Не постоји ништа што ме може смирити више од лежања у мом кревету. Све црвене и жуте и црне и браон жене са морских обала не могу учинити да се осећам овако мирно као сада. Коначно у свом кревету. Коначно, сав онај шлајм ко… Прочитај

0 коментара:

Постави коментар

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren