Тешко је, знаш. Имам толико речи да кажем, али немам коме. Ако и покушам, углавном су то неке бичарке или сенке особа које су некад биле и све што добијем је смешак или одјеби пацеру. На послу је труба, слушам кинески радио до десет сати, а после народњаке. Нико не да се мења. И све је сиво и пређеш сто километара сваки дан. Занемарићу подизање и спуштање робе. И појавиле су се неке крволочне муве, једу Малом керу Џоу уши. Не знам више како да га браним, има мини красте свуда. И тако.
Реновирам собу већ месецима, надам да ће ускоро бити готова. А са њом, да ће и мени бити боље. Можда дипломирам ове године. А можда и не. Још једна ставка у мојој "Јебеш овај живот" листи. Старог ми је опет ухватило летње лудило, дере се на мене по цео дан, чак и за најбаналније ствари. Сваке године у ово доба се заклињем да ћу отићи одавде, али онда дође јесен, он се стабилизује и све је олрајт, донекле. То његово стање је повезано за годишњим одмором, јер он мрзи одмор и боји се да неће имати шта да ради кад буде на одмору. Али уме он да створи посао ни из чега, тако да се не бринем. Једино се он брине, па виче на мене нон-стоп. Требало би да сам навикао кроз све ове године, али сваки пут се изнервирам, јер углавном стварно нисам ни минимално крив. Јебеш га.
Такође ми је врућина јако. Свако вече заспим покрај отвореног прозора и пробудим се отворених синуса. Онда седим пола сата у кревету, а оно цури ли цури. Кад потрошим ролну папира (најекономичније решење) онда престане. И тако ми почиње сваки дан. Осим данас. Данас, тачније јуче, сам заспао у пола десет и пробудио се у два ујутру. Тад сам прошао кроз фазу брисања носа, мало цуњао по интернету и вратио се да спавам. Контам да је добра ствар, баш сам наспаван.
И нервира ме то што ће малтене једини олрајт ортак у мом крају најебати због дроге. Брате, загазио дубоко, и кад његови ортаци дилери буду пали, пашће и он, јер је по цео дан код њих. И с ким ја онда из краја да разговарам, а да ме не сматра за ретарда јер волим књиге и слично? И крај се нешто сјеб'о, сви су постали као неке жене, оговарају се међусобно, свако би сваког продао због неке рибе. Срање.
Такође сам схватио да умем јебачки добро да пишем кад сам припит. И планирам да почнем мало чешће да будем припит, ем нећу примећивати овај смор око себе, ем ћу радити оно што волим како треба, не као у последњих годину и нешто, траљаво скроз. Видећеш, биће кул.
0 коментара:
Постави коментар