Нисам био неки савршен тип... Гадан, мршав, упале груди... Ни она није била ништа посебно. Мислио сам да смо посебни због наших мозгова... Али какве везе мозгови имају са пивом? Она је само пила и пушила Честерфилд плави, а и ја, са њом... Пио сам чак и више од ње. И све се то чинило као заиста успешна прича... Вредели смо много. И заиста се, после само два пива, чинила као идеална жена.
Једном је дошла и рекла ми - мислим да сам трудна. Погледао сам је и подигао обрву. Ништа. Онда је наставила, пијано - али ништа не брини, од оволиког алкохола и то ће да ме прође. Била је озбиљна. И ја сам се уозбиљио. Узео сам Честерфилд плави са стола и извукао две цигаре. Додао сам јој једну и једну узео себи. За пет минута престајеш да пушиш - рекао сам јој. Не знам баш - одговорила је док је шибица светлела. Довршили смо пиво и отишли у мрак.
Сутра је поново ишла иста прича. Дошао сам са посла и ухватио је за руку. Било је олрајт. Отишли смо на једно мирно место и наручили пиво. Запалила је цигарету. Рекао сам ти да си јуче престала да пушиш - додао сам озбиљно. Одјеби, тешко је - одвратила је. Знао сам да јесте тешко. Посвађали смо се пар пута после. Било је или ја или Честерфилд. Покушао сам. Честерфилд је добио за длаку. Али и ја сам котирао поприлично високо. Нисам више форсирао. Исти курац.
Једном смо пили пиво и нешто јој се десило. Сва та вода и чуда. Одвео сам је у болницу. Успут сам јој напоменуо да обавезно роди генијалца. Рекла је - важи. Породила се. Колико је пушила, мислио сам да ће родити бокс Честерфилда, кратког, плавог. Зезнуо сам се, било је још луђе. Тотално сјебано. Сви су се крстили. Доктори, атеисти, чак и она и ја... Наше дете беше мали човеколики гуштер од три киле и седамсто. Није пуно плакао. Доктори су хтели да га узму, али ја нисам дао. Буквално сам морао и њу и њега да мазнем из болнице.
Прошло је пар месеци. Мали заиста јесте изгледао сјебано. Могао је чак и да пуже по зидовима. Разговарао је, такође. Слагао реченице и рачунао са основним бројевима. Изгледа да си стварно родила генијалца - рекох мојој цурици која је сада жвакала четири жваке не би ли баталила пушење. Насмешила се, на сву муку.
Сашили смо још годину дана. Ствари су попримиле неке нормалне токове. Она је опет палила Честерфилд плави. Неки људи никад не науче. Клинац нам је обрачунао порезе и написао пар сонета. Страшан генијалац. Онда се нешто десило. Само тако. Умро је. Нико није знао зашто. Општепознато је да генијалци не живе дуго. На сахрани није запалила цигарету. И није пила пиво. Било је потресно. Клинац је био опак уникат. Велика жалост.
И тако, седели смо опет у неком мирном кафићу и гледали у небо... Пили смо пиво и пушили, и све је било на свом месту, осим нас... Иако ишчашени, држали смо се добро. Често се сексали. Било је кул. Онда је један дан дошла и наручила сок од брескве. Шта то чиниш? - упитао сам је. Трудна сам, али то ће сок решити - одговорила је. Насмејали смо се обоје, иако смо добро знали шта се десило први пут.
0 коментара:
Постави коментар