Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

30. август 2014.

Само се држи чврсто

Прва ствар које се сећам након што сам се пробудио из коме је неки цвет у саксији, леп и обојен. Мислио сам на тренутак да је све у реду. Али није било. Цвет је био пластичан, а нуклеарни рат се заиста десио. Погледао сам кроз прозор. Град је био разорен. Не од бомби, већ од подивљалих људи, олујних ветрова и киселих киша... Небо и сунце се нису...

29. август 2014.

Пиши за мене...

Само сам лежао, јео грожђе и мислио о теби. Ако би дошла само и рекла - напиши најбољи роман на свету, написао бих га. Да ми кажеш да ти напишем песму, читала би песму којом би се јако поносила... Али мацо, то је све што бих учинио за тебе. Ти распаљујеш моју машту. И откључаваш мој мозак боље од било код измењеног стања свести. И знам шта сам у...

Срећна песма

Ми, ми смо дело луде планете. Знамо све о мачкама,  а ништа о срећи.  Тако стоје ствари. И онога тренутка када будемо најсрећнији спустиће се хор анђела са плавих небеса и само ће рећу - јебите се, време је за сахрану. ...

27. август 2014.

Ма, биће све у реду

Нисам био неки савршен тип... Гадан, мршав, упале груди... Ни она није била ништа посебно. Мислио сам да смо посебни због наших мозгова... Али какве везе мозгови имају са пивом? Она је само пила и пушила Честерфилд плави, а и ја, са њом... Пио сам чак и више од ње. И све се то чинило као заиста успешна прича... Вредели смо много. И заиста се, после...

25. август 2014.

Све оне ствари...

Не знам... Не могу ти рећи да те волим, јер то можда није истина. Ти си била прва којој сам у очима видео цео свој свет. Можда је то све била илузија. Напослетку, прошло је толико много година. Да ли је могуће да још увек пишеш о мени? Све оне приче о том човеку који толико касни и кога више нећеш чекати... Све оне приче о одласку и стављању тачке...

23. август 2014.

У ћошку

Волим тебе, али волим и њу. Волим вас обе и то врло снажно. А вас баш брига, пијане се љубите међусобно и мене ни не примећујете. Љубавни троугао не постоји, вас две саме штрикате живот у боји, а ја седим и чекам у романтичном црно-белом филму. Мора да је ово још једна од оних филмски промашених љубави... Или никада нисам ни био у тој прич...

О женском бесу

Некада давно написано: Сад капирам зашто се ћале смеје и зашто се одувек смејао кеви када је љута... Гледам те маче, и ти шеташ унаоколо, бесна си, кипи из тебе, али ми ништа не говориш. Одем кући, а ти ми пустиш поруку. И тако почињемо свађу у којој бих те победио за два минута уживо. И ти то знаш. Пиздиш и све куља из тебе, па онда прелази у...

20. август 2014.

Пази где те поглед води

До пре пар година имао сам чудан фетиш, јебига. Волео сам да их гледам како се купају. Некад је био довољан двоглед. Некад не. Некад сам ишао далеко, до камера чак. Једном сам висио са седмог спрата. То је била авантура. Али једне од тих авантура се сећам посебно добро. Након ње сам престао са тим глупостима. Посматрањем. Шпијунирањем.  Било...

19. август 2014.

Живела срећа

Кренем у продавницу пре неко јутро и деси се нешто заиста чудно. Иде Лаки преко улице и маше. А ја већ смотао бајс удесно, гледам га преко рамена и покушавам да схватим. Лаки је један ћелавац са цвикерима кога знам из краја. И вратио се са пута. Није ни био на путу, технички, радио је као чистач на крузеру. На једном од оних огромних, белих, што...

18. август 2014.

Лепотом те крстим

Ходам по прашуми људи и срећем њу, сјајну жену која је страшно пијана и страшно јој треба мало нежности, и увија се, увија а ја сам потпуно мртав, стојим ту у свој тој гужви и размишљам зашто су звезде отишле са неба... С друге стране је ту потпуно трезна плавуша коју покушавам и повремено успевам ухватити за дупенце повремено свестан удараца које...

12. август 2014.

Шит

Кад сам пијан схватам колико живот уме бити лак. И девојке су лепе. Све. И имам неки самоуверени осећај да све мене гледају. И сви су фини према мени, а немам проблем да се са било ким од њих побијем. И са оним огромним билдером бих се исто побио као са било ким другим. И не мислим више да ми је живот срање. Небо би била граница да сам обичан човек...

11. август 2014.

Видећеш... Видећемо.

Тешко је, знаш. Имам толико речи да кажем, али немам коме. Ако и покушам, углавном су то неке бичарке или сенке особа које су некад биле и све што добијем је смешак или одјеби пацеру. На послу је труба, слушам кинески радио до десет сати, а после народњаке. Нико не да се мења. И све је сиво и пређеш сто километара сваки дан. Занемарићу подизање и...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren