Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

8. јануар 2013.

О транспарентности

Неким данима пожелим да сам познат. Као данас. Пожелим то да бих вам објаснио неке ствари. Јесте, млад сам, али нисам глуп. Надајмо се да ћу једног дана бити познат. Јер, што би рекла моја мачка, ја сам претерано све. Сувише урбан. 

На пример, мноштво људи мисли да је гојазност ужасна ствар, да је потхрањеност ужасна ствар, да је дрога ужасна ствар, да су сексуалне перверзије ужасна ствар, да је побожност ужасна ствар, да је непобожност ужасна ствар, да је претерано опијање ужасна ствар, да је трезвењаштво ужасна ствар, да је неверство ужасна ствар, да је слепо веровање ужасна ствар... И много других ствари. Додаћу понеку још, ако се сетим. Ја, ја на све то гледам мало другачије. Блаже.

Све је то неважно. Чекај, ако си ти дебео, а ја сам мршав, што се не бисмо мало прозивали међусобно и живели срећан живот, зезајући се и на туђи и на сопствени рачун? Клинци мисле да је трава ужасна ствар. Студенти, с друге стране, мисле да је најдивнија ствар коју је Бог посадио на земљу. А ако је посађена, јелте, посађена је са разлогом. И тако, клинци се куну да неће бити студенти никада, студенти се смеју, срећни јер неће бити клинци, више никада, и то тако траје... Ко је ту у праву? Реално, сви. Трава с једне стране јесте добра ствар, а са друге и не баш. Ствар перспективе. 

Свој став, перспективу тачније, заснивам на неважности појединости у животу. Нисам хипик и не тврдим да треба сви да се волимо и сексамо (да нису у великој мери допринели ширењу сиде, помислио бих како су били поприлично генијалан покрет). Само тврдим да бисмо требали да се мрзимо због суштински битних ствари, а не због ситница које се чине тако велике и важне. 

Полазим од себе. Једни ме мрзе што сам верник, други што сам неверник (недовољан верник, верник који се не боји Бога у прихватљивој мери прим.аут.), трећи ме мрзе што пијем и пушим, четврти што сам трезвењак и непушач... Неки ме мрзе јер сам плашљив, други јер ме се плаше... Ја их само гледам и мислим - јеботе, што ме нико не мрзи зато што сам егоцентрик, безобразник и сељачина? То сам ја, јебем вам све, а не те ситнице за које се качите. Ако ме мрзиш, немој ме мрзети, јер имам скуп сат, рецимо, и показујем га свима. Милиони људи на свету имају скупоцене сатове. Ако ме мрзиш, јебеш га, мрзи ме због мене. То је довољно. Иста ствар је и са љубављу. Ако ме волиш, воли ме због мене.

Погледај сада на пример, проблеме модерног доба. Педери, лезбејке, дрогераши, интернет зависници, голе малолетнице. Мислим, у реду је да их не изгрлиш и изљубиш кад их видиш. У реду је и да пљунеш и продужиш. Ал' мајку му, приушти си да упознаш кога од њих, види какви су, па их онда убаци на црну листу. Заобиђи ту ситницу. Да л' се сексају овако ил' онако, реално, у данашње време, требало би да те боли патка. Не проповедам ја сад неку толеранцију, божемесачувај, него само покушавам да кажем да су неке многе ствари тако небитне и глупо ситне. Глупо истакнуте од стране медија.

Видиш просјака лудака како иде улицом у оделу, пази, оделу, прљавом, јесте, али ипак оделу. И сад, он прича сам са собом, он сакупља смеће и тако... Жене склањају малу децу од њега. Људи беже. Приђе ми и пита колико је сати. Кажем му. И шта се онда деси? Упита ме да ли ми треба помоћ око школе. Био сам тад шести разред и помало уплашен што баш мене од свих људи смара. Рекао сам да не капирам физику. Он ме је погледао и почео да шета, рекавши - дођи овамо на тезгу (нека празна тезга уличног продавца је била празна у близини). Размислио сам трен или два и отишао до тезге. А онда ми је тај просјак, прљав и никакав, објаснио Њутнове законе боље од било ког професора на свету. Касније сам сазнао да је баја завршио три факултета и да је наводно пукао када су му украли нацрте за један познат мост у Београду... Сада лута улицама, проси и сакупља смеће. Чисти град. 

Ја да сам паметан био тад, побегао бих од њега. И никад не бих знао физику. А вероватно не бих имао ни овај став. Немој одма', укурац, осудити истетовираног изгравираног лика. Или било кога другог. Кева мисли да сам педер, јер не доводим рибе кући. Ал' ајд' ти мени објасни како ја да јој доведем, на пример, мјеталку, са алком у носу и апсолутним црнилом свуда? Да се жена шокира. Џабе што је девојка на месту. Сад сам нашао једну што пристојно изгледа. Ову можда и доведем кући. Чисто да разбијем предрасуде које је кева креирала. Или није. Свеједно. 

Ја контам да вероватно ништа ново нисам рекао свим овим речима... Ал' јебеш га. Мени је битно да сви ви знате колико је све ово небитно. Не кажем да знам које су то битне ствари. Не тврдим ни да постоје неке узвишеније ствари од мржње према било чему што ниси ти. Али и сам капираш ваљда да постоје. Теби је то црква, некоме игрица, секс или писање... У сваком случају, постоје бољи начини да проведеш век. Само мало мање обраћај пажњу на оно што видиш и чујеш. 

Слични текстови:

  • О проблемима не тако обичног човека Никада довољно времена. Или пак превише времена. Превише времена које није довољно. Биће да је то. Лежим и тешим се како ми је фино. А у мени - шоу. Светлеће сабље, галаксије, даброви, људи и мрави, борба за власт. Тек када… Прочитај
  • О снивању на јави Гледам све те велике писце... Можда су били никакви људи, али су тако велики писци да то више није ни важно... Тако велики... Када помислим само, да бих, можда, ако засија моја срећна звезда, могао и ја једног дана бити део… Прочитај
  • Како ћу посетити Монголију, није ни свесна Јој брате, иде ми се на неки пут. У ствари, не на неки, већ на један одређени. Пут транссибирском железницом, право од Москве преко Монголије до Пекинга. Треба неки кеш, нормално, јебига. Танак сам са опцијама, ал' сам у пр… Прочитај
  • Записи из поткровља вол 2 Гледао сам сада послове у великим компанијама... Нисам још увек ни близу да будем идеалан кандидат. Мислим, имам ја сад кинту и све, супер ми је, али некако, желим и то да пробам. Нећу цео живот да будем слободњак, хоћу да … Прочитај
  • Барутана је ок! Данас је четврта годишњица Барутане. Митоман је прешао велики пут пишући овај блог. Много ме је срамота због неких ствари које сам писао пре пар година. Али оне су део мене. И тако ми је јебено драго што имам сачуваног себе… Прочитај

2 коментара:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren