Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

08. јануар 2013.

О транспарентности

Неким данима пожелим да сам познат. Као данас. Пожелим то да бих вам објаснио неке ствари. Јесте, млад сам, али нисам глуп. Надајмо се да ћу једног дана бити познат. Јер, што би рекла моја мачка, ја сам претерано све. Сувише урбан. 

На пример, мноштво људи мисли да је гојазност ужасна ствар, да је потхрањеност ужасна ствар, да је дрога ужасна ствар, да су сексуалне перверзије ужасна ствар, да је побожност ужасна ствар, да је непобожност ужасна ствар, да је претерано опијање ужасна ствар, да је трезвењаштво ужасна ствар, да је неверство ужасна ствар, да је слепо веровање ужасна ствар... И много других ствари. Додаћу понеку још, ако се сетим. Ја, ја на све то гледам мало другачије. Блаже.

Све је то неважно. Чекај, ако си ти дебео, а ја сам мршав, што се не бисмо мало прозивали међусобно и живели срећан живот, зезајући се и на туђи и на сопствени рачун? Клинци мисле да је трава ужасна ствар. Студенти, с друге стране, мисле да је најдивнија ствар коју је Бог посадио на земљу. А ако је посађена, јелте, посађена је са разлогом. И тако, клинци се куну да неће бити студенти никада, студенти се смеју, срећни јер неће бити клинци, више никада, и то тако траје... Ко је ту у праву? Реално, сви. Трава с једне стране јесте добра ствар, а са друге и не баш. Ствар перспективе. 

Свој став, перспективу тачније, заснивам на неважности појединости у животу. Нисам хипик и не тврдим да треба сви да се волимо и сексамо (да нису у великој мери допринели ширењу сиде, помислио бих како су били поприлично генијалан покрет). Само тврдим да бисмо требали да се мрзимо због суштински битних ствари, а не због ситница које се чине тако велике и важне. 

Полазим од себе. Једни ме мрзе што сам верник, други што сам неверник (недовољан верник, верник који се не боји Бога у прихватљивој мери прим.аут.), трећи ме мрзе што пијем и пушим, четврти што сам трезвењак и непушач... Неки ме мрзе јер сам плашљив, други јер ме се плаше... Ја их само гледам и мислим - јеботе, што ме нико не мрзи зато што сам егоцентрик, безобразник и сељачина? То сам ја, јебем вам све, а не те ситнице за које се качите. Ако ме мрзиш, немој ме мрзети, јер имам скуп сат, рецимо, и показујем га свима. Милиони људи на свету имају скупоцене сатове. Ако ме мрзиш, јебеш га, мрзи ме због мене. То је довољно. Иста ствар је и са љубављу. Ако ме волиш, воли ме због мене.

Погледај сада на пример, проблеме модерног доба. Педери, лезбејке, дрогераши, интернет зависници, голе малолетнице. Мислим, у реду је да их не изгрлиш и изљубиш кад их видиш. У реду је и да пљунеш и продужиш. Ал' мајку му, приушти си да упознаш кога од њих, види какви су, па их онда убаци на црну листу. Заобиђи ту ситницу. Да л' се сексају овако ил' онако, реално, у данашње време, требало би да те боли патка. Не проповедам ја сад неку толеранцију, божемесачувај, него само покушавам да кажем да су неке многе ствари тако небитне и глупо ситне. Глупо истакнуте од стране медија.

Видиш просјака лудака како иде улицом у оделу, пази, оделу, прљавом, јесте, али ипак оделу. И сад, он прича сам са собом, он сакупља смеће и тако... Жене склањају малу децу од њега. Људи беже. Приђе ми и пита колико је сати. Кажем му. И шта се онда деси? Упита ме да ли ми треба помоћ око школе. Био сам тад шести разред и помало уплашен што баш мене од свих људи смара. Рекао сам да не капирам физику. Он ме је погледао и почео да шета, рекавши - дођи овамо на тезгу (нека празна тезга уличног продавца је била празна у близини). Размислио сам трен или два и отишао до тезге. А онда ми је тај просјак, прљав и никакав, објаснио Њутнове законе боље од било ког професора на свету. Касније сам сазнао да је баја завршио три факултета и да је наводно пукао када су му украли нацрте за један познат мост у Београду... Сада лута улицама, проси и сакупља смеће. Чисти град. 

Ја да сам паметан био тад, побегао бих од њега. И никад не бих знао физику. А вероватно не бих имао ни овај став. Немој одма', укурац, осудити истетовираног изгравираног лика. Или било кога другог. Кева мисли да сам педер, јер не доводим рибе кући. Ал' ајд' ти мени објасни како ја да јој доведем, на пример, мјеталку, са алком у носу и апсолутним црнилом свуда? Да се жена шокира. Џабе што је девојка на месту. Сад сам нашао једну што пристојно изгледа. Ову можда и доведем кући. Чисто да разбијем предрасуде које је кева креирала. Или није. Свеједно. 

Ја контам да вероватно ништа ново нисам рекао свим овим речима... Ал' јебеш га. Мени је битно да сви ви знате колико је све ово небитно. Не кажем да знам које су то битне ствари. Не тврдим ни да постоје неке узвишеније ствари од мржње према било чему што ниси ти. Али и сам капираш ваљда да постоје. Теби је то црква, некоме игрица, секс или писање... У сваком случају, постоје бољи начини да проведеш век. Само мало мање обраћај пажњу на оно што видиш и чујеш. 

2 коментара:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren