Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

07. јануар 2013.

Мој Божић

Устао сам у пет и двадесет и пет. Хтео сам да устанем у пет не бих ли нешто променио ове године везано за моју љубав према кревету, као и за мањак љубави према људима. Хтео сам, ал' јебеш га, нисам чуо аларм. И тако, претпостављам да то значи да неће бити неких промена на том пољу, и даље ћу спавати бесконачно дуго и не волети неке људе бесконачно много.  

Ушао сам у купатило, истрљао зубе и испљунуо крв, застао на трен, па се мало гледао у огледало. Беоњаче су ми биле црвене. А ирис (обојени део) стандардно буђаве боје. Мој поглед је говорио - гризем и убијам, а у души ми је било мирно непрегледно море. Мало сунца, солидни хоризонти. Ништа што су очи говориле није било истина. А мудраци су вечито говорили да су очи огледало душе. Можда ја имам две душе? Једну мирну и једну немирну, али немам довољно очију да прикажем обе, па само немирну можеш видети у мом погледу. А можда само имам коњуктивитис.

Обукао сам се, сишао низ степенице, саплео се о сопствену папучу и умало врат сломио. Добар старт. Честитао сам ћалету, кеви, сестри и Мићуну Божић. Данас се родио Христос. Е сад, и да се родио пар дана раније или касније, то сада, две хиљаде година касније и није суштински битно, али и даље се воде полемике око календара и цркви и све га то мало смара, претпостављам, па је зато одлучио да оде на подужи одмор. И ја га у потпуности разумем. 

Такође, нисам сигуран да је Мићун православац, јер ми више личи на месождера. Што по исхрани што по религијским убеђењима. Малом керу Џоу нисам хтео да честитам, јер сам и даље уверен да у њему борави сто ђавола. Сипао сам си чашу вина и сео за комп. 

Комп је једна моћна справа, укључиш га на велико црвено или плаво или зелено дугме и три минута касније разговараш са потенцијалним хипстер самоубицом. Да ми је неко рекао да ћу у шест сати изјутра разматрати најбоље методе за самоубиство, свакако бих посумњао у његов кредибилитет или бих га једноставно отерао у...једно удаљено и лепо место. Кажем јој да је скок са висине једно блаженство, јер углавном гекнеш пре него што додирнеш тло, а она ми прича како би волела воз да је размаже као паштету. Наравно да није озбиљна. Она је идиот. Кажем јој: "Понекад помислим да си идиот. А онда схватим да сам то мислио и пре и после тога." Она се насмеје, ја се искључим. Хеј, добро јутро. Спасио сам два живота. Њен и мој. А тек је пола седам. 

Доручкујем, долази положајник у виду Паје. Паја је женско, моја сестра од стрица. Дуга прича. Сипам још једну чашу. Седим за компом, изљубим се виртуелно са мачком, помишљам на њене груди, па ударам једно Божемеопрости и настављам да чаврљам о неважним стварима. Сипам још једну чашу. Није лоше. Свиђа ми се. Имам онај солидан осећај у гуши, јер знам да се данас сви труде, сви су добри. То ми се допада. За промену. Одлучим да посетим Малог кера Џоа. Не изгледа ми као атеиста. Више као изгубљено јагње господње. Сад ћеш ти рећи - али он није јагње, он је кер?! А ја ћу ти рећи да сам мислио фигуративно и да смањиш пиће. Мање вина, мање вина! 

Кер хаслује неку коску и гледа ме. Насмеје се. И ништа. Ни Христос се роди, ни ништа. Ћути бена. Приђем и дам му загрљај. Свог ме испрља. Одем, пресвучем се и сипам још једну чашу. 

Пустим неки филм, Шиндлерова листа, сасвим је солидан, баците поглед, онако, у мом Божићном стилу, баш ми је легао... Негде око сто четрдесет и првог минута, мени се пришора. Одем да шорам, коначно, негде око сто шездесетог минута. Стојим испред ве-це шоље и млаз тече, а ја зверам унаоколо. И на водокотлићу видим мртво тело мога друга. Један дугоноги паук кога сам пустио да живи пре неколико месеци је сада лежао убијен, ту, на видном месту. Сећам се да смо често разговарали. Он је седео у свом ћошку и вечито плео мрежу дугим ногама, али мрежа се никад није ширила, увек је остајала мала и танка, у том ћошку. Дошао бих, спустио панталоне и разговарао са њим. Пар речи. 

- Како иде Мајки?
- Е'о добро је, плете се.
- Ако, ако. Само цепај.
- Па оно, мало. Како код тебе?
- Ћути, не питај. Грдно.
- Што?
- Па факс, жена, маторци, беспарица... Ај', одо' сад.
- Ај' у здравље! 

И тако сваки дан. Нисам имао дефинисано име за њега, па сам га звао и Спајк, Коле, Креле, Сима, Боривоје, Крешимир, Пешкирић, Анорексија, и тако даље. Мислим да никада ништа у том ћошку није уловио. Мислим, какав је промет летача у ћошку затвореног купатила на спрату куће удаљене од свих река и то зими? Да, позитивна нула. 

Све у свему, леп је ово дан, Христос прави журку за читав свет и читав свет га данас познаје и сви га воле, чак и Мали кер Џо. Што се мој паука тиче, недостајаће ми. Нико није капирао специјалну везу коју смо имали. Ове године морам да крстим кера. Ако може југо да се крсти, може и кер, да га јебеш. Ако не, макар да истерамо демоне из њега. Мићуну нећу тражити ништа, волим га оваквог какав јесте, сит и недекларисан. 

Све у свему, да сам трећи основне и да сервирам овај састав учитељици, вероватно би ме жена бојкотовала и тражила моје изузеће из школе. Но, пошто је ово лично, желим да свечано обећам да ћу ове године бити нешто бољи него што сам био прошле. Већ сам спасио два живота, титрао Мићуну и рекао мачки да је лепа. Ако наставим овим темпом, до краја године... Хеј, можда се и призовем памети. Тек је шеснаест часова, овај Божић још није прошао. Дакле, можда будем допуњавао овај текст са реченицом или две. Али, то није важно. Хајд', у здравље добри људи, срећан Божић! 

2 коментара:

  1. Мислим да ће ти ово бити добра година, за пола дана толико добрих ствари. Немај бриге, све ће се решити. И ја сам пио вино на Божић, добро је било и добро ми је било :D

    ОдговориИзбриши
  2. Ма супер је све. Само нек је добро и нек си макар ти дош'о назад, а за остало ћемо лако. :D

    ОдговориИзбриши

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren