Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

30. јануар 2013.

Постао сам песник

Постао сам песник. Па шта? Проза је једна моћна ствар, али казаљке нису довољно споре да би je ико читао свакога дана, ма колики доколичар био. Када сам схватио да ни Бог нема времена, помирио сам се са тим да је песма, лоша песма и врло једноставна, наравно, оно што ћу чинити до краја века. Не због тебе или неког другог. Не. Видиш, ни...

29. јануар 2013.

Изгубио си

Једног дана ћу почети да побеђујем. И побеђиваћу свуда, у свему, сваки дан. И нико ме неће волети. Постоје мрски дани када свет спусти своју оловну шаку на твој мекани потиљак и објасни ти  да и ниси баш нека сила. Девојка ти глуми опатицу, опатица глуми опатицу, кер глуми опатицу, чак и жене у твојим сновима глуме опатице! Сви...

28. јануар 2013.

Комплетни идиот.

Понекад се затекнем како пишем неке бљутаво романтичне ствари. Баш онако, као да повраћам дугу. Бојим се да, ма колико то женама испочетка симпатично било, како време одмиче почиње да их нервира. То, кад неко повраћа дугу. Оне које ме немају би све дале да ме имају, јер сам такав. Оне које су ме имале, углавном су ме сматрале кретеном. Размишљам...

27. јануар 2013.

О хејту љубавника или љубави хејтера

Желиш ли заједно да сломимо крила овој јединој птици на свету која никада није пожелела да лети? Ходамо улицама и режимо на режеће мачке, сами против света. Снови су тако стварни да можеш да их додирнеш и попљујеш, јер се не остварују... Дебељко који покушава да буде спортиста пада пред нама уз вапај тешке душе ненавикнуте на врућину. Њега само...

26. јануар 2013.

О ситним душама укратко

Хеј. Желим вам само нешто рећи, док се борим да избегнем спремање испита...  Гледам те неке разне људе који мисле да су успели... Гледам и онда, као и увек, на себе преузимам улогу џелата њихових снова... Не жалим их ни тренутка, јер нису то заслужили. Дакле, они мисле да су неко. Сами себи отварају фан станице, каче хиљаде слика са гитарама,...

24. јануар 2013.

Чекање убија

Седео сам ту негде чекајући да ме ђаво испрати на онај свет... Нисам био неки доличан тип, углавном сам глуварио по ћошковима без динара у џепу, посматрајући све те кратке хаљине које су неуморно шетале градом. Вући кладе нисам хтео, моју лошу поезију нико није хтео ни џабе, а камоли за динар или два и све што ми је преостајало било је да седим и...

23. јануар 2013.

Уствари

"Тихо ћу прићи, загрлити те и одшетаћемо у сумрак." То је идеалан сценарио идеалне приче о две будале које су се пронашле. Али, ове ноћи ја умирем. Вене су ми пуне мрака који ме прождире, душа нагрижена, личност разорена... Умирем и размишљам о децилитрима суза који ће бити или неће бити проливени због мене. Уствари, само сам благо болестан, али, није...

22. јануар 2013.

Нирвана

Не умем. Да га јебеш. Мислим, умем, имам хиљаду и једну моћну ствар о којој бих могао писати, неке фантастичне приче и доживљаје, догађаје и филозофије... Али. Испит. Сутра. Неке јалове форе имамо, ваљда ће нека уродити плодом... Ко се снађе на факултету, снаћи ће се и у животу... Можда... Испитни рок је најгори период, јануар је најгори месец, али......

21. јануар 2013.

Ти

Ти си ми потребна, јер ја те волим. Ти си ми потребна, јер ја те сањам. Ти си ми потребна, јер ја сам пијан. Ти си ми потребна, јер си предивна. Ти си ми потребна, јер се свет не окреће без тебе. Ти си ми потребна, jер једина разумеш. Ти си ми потребна, јер једина толеришеш. Ти си ми потребна, јер имаш фантастичне ноге. Ти си ми потребна, јер љубав...

19. јануар 2013.

О азилу за неуклопљене

Одувек сам мислио да негде постоји тај луди луди свет, негде далеко, иза седам брда и долина и мора или негде испод површине земље или негде изван озонског омотача... Свет у коме су ствари нешто другачије.  Данима сам лежао у кревету и замишљао га, сваку улицу, дрво, сваког човека или мачора, сваку жену, сваку реч на листу новина, читав свет...

18. јануар 2013.

О мистерији

Данас сам схватио формулу бесмртности. Да, схватио. Нисам је открио. Схватио. Иако се чини да су људи чија су имена записана дебелим позлаћеним словима у књизи историје  света поприлично насумично завршили ту, није тако. Постоји једна ствар која их везује.  Шта је оно што сваки човек носи у себи? Једна ствар која је кроз векове била...

Солидној

Седим и размишљам, неки људи причају о братству змије, неки о љубави и серији, о тантричком сексу, а ми, драга, причамо о... Свему. Мени се по глави врзма само мисао како бих те љубио и грлио тако снажно док се не би потпуно интегрисала у мене, за заувек. Овакви спојеви углавном пропадну. Сувише је памети и фантастичне супериорности ту да бисмо...

15. јануар 2013.

Последње збогом

И тако... Пишем ово чекајући последњу вечеру. Рука ми благо подрхтава, али свему у животу дође крај. Не бојим се. Само сам нервозан.  Размишљао сам о томе како да продужим минуте још откад ми је саопштено да је крај близу. Можда ако будем само седео и ћутао? Можда... Можда ако узмем неку књигу? Не, књиге само убрзавају време. Књиге су једна...

14. јануар 2013.

Љубав у двадесет минута

Први минут је протекао у непријатној тишини. Други је већ био бољи, а трећи је пратио шампањац  и лагана музика. У седмом минуту си се већ  свлачила,  осми си провела огледајући се, а у деветом си била божанствена. Десети минут је протекао  у тишини, јер су моје усне додиривале твоје усне и мој језик је додиривао  твој...

12. јануар 2013.

О сланим сновима

Пробудио сам се једног јутра, напољу је падала киша и дувао је страшан ветар, а ја се осећао добро, баш добро. Газио сам по барама, ходао на рукама мокрим улицама и осећао ветар и влагу у костима. То је био дан када сам схватио да сам Синбад, рођен под срећном звездом луталицом, рођен да се храним фотосинтезом и усољеним харингама, да љубим жене...

10. јануар 2013.

О светом тројству обичног необичњака

- Верујеш ли у физичку тежину нелагоде? - Па, и не баш. - Ја верујем. Седели смо нас тројица и разматрали знаменитости целине коју чинимо. Имена нисмо имали појединачно, али смо имали једно јединствено име, име које смо сва тројица волели, јер на свету није било истог нигде. Апсолутна јединственост нас је чинила срећним, јер чим имаш нешто што...

Генијално

Исусе. Имао сам моћну ствар у глави, али сам време изгубио негде успут и сада је тринаест минута до поноћи, а мени се ужасно спава и ужасно сам гладан. Наравно, мрзи ме да устанем. Сутра ме очекује гадан дан. Баш гадан дан. Али, мени није жао због тога што сам изгубио време негде успут. Није ми ни жао што се мојој девојци свиђа неки некадашњи буцко....

8. јануар 2013.

О транспарентности

Неким данима пожелим да сам познат. Као данас. Пожелим то да бих вам објаснио неке ствари. Јесте, млад сам, али нисам глуп. Надајмо се да ћу једног дана бити познат. Јер, што би рекла моја мачка, ја сам претерано све. Сувише урбан.  На пример, мноштво људи мисли да је гојазност ужасна ствар, да је потхрањеност ужасна ствар, да је дрога ужасна...

7. јануар 2013.

Мој Божић

Устао сам у пет и двадесет и пет. Хтео сам да устанем у пет не бих ли нешто променио ове године везано за моју љубав према кревету, као и за мањак љубави према људима. Хтео сам, ал' јебеш га, нисам чуо аларм. И тако, претпостављам да то значи да неће бити неких промена на том пољу, и даље ћу спавати бесконачно дуго и не волети неке људе бесконачно...

5. јануар 2013.

Нешто није у реду

Некад... Јануар уме да понуди леп дан. Дан у ком можеш да поваташ своју девојку. Дан за неке моћне ствари. Дрвене клупе и камару људи и бакуту која ће ти објаснити да треба да се жениш. Свет је малена тачка у мојим мислима, а поред њених облина кроз ваздух лелујају и њене очи и оно плаво што ставља око очију. Јануар... Јануар чини понекад тако...

4. јануар 2013.

Звезда

Био је то дан када сам коначно постао човек. Изашао сам из њене куће, затворио врата и пљунувши на тротоар одшетао некуд. Она је имала тридесет година, била је црна и још увек сасвим лепа. Волела ме је. Не знам зашто. Не знам шта је видела у клинцу од осамнаест година. Касније сам сазнао да сам био најчуднији клинац икад. А мени је чудно било нормално....

3. јануар 2013.

О категоријама

Лежао сам у свом поткровљу и превртао мисли с једне греде на другу. Одувек су ме привлачила поткровља. И голе жене у њима. Није да нисам волео друштво, али сам и овако сам био себи довољан, и више него довољан. Писао сам отворено неке ствари за које сам мислио да требају бити речене. Неке моје ствари. Неке свачије ствари. Побожни ме нису волели,...

1. јануар 2013.

Окреће се

И ове године свет је пун несрећника и бедника који не виде у чему греше,  већ постоје тако умишљени и недовољни самима себи... Седиш на ћошку и појави се лик који жели да ти саопшти како га је девојка напустила и како је несрећан... Он очекује утеху, руку спаса,  а која рука му може вратити прокоцкану шансу код неке нафуране...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren