О уметности

Слушам тону људи - самостални уметници, беспослени зидари, хипстери, професори, запослени клошари, фанатици, лепотице, пропали спортисти, дебеле жене и камионџије. Нађе се ту, чак и понека курва. Оне су, уствари збирка знања свих ових, изнад побројаних. Сведоци пропалог света. Причајмо о уметности вечерас. Или не. Видећемо куда ће нас одвести ове речи.  Пречесто...

Прочитај

Пробуђен

Свет је полудео, схватам док се будим, ускачући из једне ноћне море у другу. Испред мене тона папира, са уцртаним сигналима, помислио би неко да сам кардио чова, а и јесам, с неке стране, човек од срца, идеалиста света. Овај хаику се полако претвара у песму док се ова ноћ претвара у мој дан, и све је тихо, цврчци су мртви, или макар ућуткани, нови...

Прочитај

Исповест једног луђака

Неке ноћи су ми биле тешке, теже него друге, макар. Једно јутро сам се пробудио, навукао шорц са шупљим џеповима и рекао себи - хајде да урадим неку луду ствар. И урадио сам, не једну, већ хиљаду.  Тако је почело... Витлање снегова, тамбуре цигана и једна...

Прочитај

Зар нам ништа није свето?

"Бог је извајао човека,да би човек из себе извајао бога.Зато је и Бог постао човек."  Шест милијарди богованам није довољнода бисмо били људи. Замисли то.  И све што желимо:да победимо време,будемо вечни и ослобођени,верујући у себе, сопственог бога амбиције,јединогчије присуство можемо потврдитии чије мисли можемо чути.  Шапућемо...

Прочитај

Још једна балада о срећнику

Пришао сам капији и додирнуо кваку, била је, по обичају, закључана. Отишао сам пар метара даље, до места где се шиљата ограда сударала са бетонским зидићем нежног комшије, још један од оних хипи скотова, гајио је цвеће, вероватно и траву, љубазни вегетаријанац преко дана, а ноћу уживалац живота, препуштен чарима опијата и сексуалних слобода, као кад...

Прочитај

Још једна лоша локал прича

Знали смо је врло добро, из краја... Мала, плава, стално на ролерима, долазила је да гледа како играмо фудбал на прашњавом пољанчету. Имала је груди вредне неба и сасвим сигурно, пар година робије, јер смо скоро сви имали преко осамнаест тад, а она једва неких четрнаест или петнаест година. Без обзира на то, када би се она докотрљала на ролерима, у...

Прочитај

Само хрпа момената

Бољи сам човек но што мислим, и најчешће сам гори човек но што ти мислиш. Свет је пун боја и мириса и укуса фантастичних жена, а опет, понекад уме да буде тако празан... Живот те пречесто нагази, понеке и прегази, и све што ти остаје су ти моменти - моменат када си рођен, а не сећаш се, моменат када си проговорио, а не сећаш се, моменат када си се...

Прочитај

У црну рупу

У неким ноћима си уморан и не спава ти се, не пише ти се, ништа ти се не ради. Лежиш у тишини, и гледаш у мрак, мислећи - мора да је овако, отприлике, у црној рупи. Жена те не воли, ни мачор те не воли, кер те гризе и не воли те, а на радију иде стих - јер ја не волим те... И осећај је неописив, као вода. А тако бих волео да имам гајбу, и...

Прочитај

Груди су покретач света

Упознао сам је у парку, седела је тамо и изгледала као да очекује да буде упозната. Касније сам сазнао да није имала где да спава те ноћи, чекала је да упозна некога читав тај дан, а ја сам био довољно луд да јој приђем и кажем - диван деколте. Била је једна од оних жена што су пале са седмог неба право на врели асфалт, увертиру у девети круг пакла....

Прочитај

Јебига

Живео сам у великом граду и био још једна од оних ванвременских будала, знаш оне битанге - све пролази, барабе се жене, вино се прави и испија, а курве постају светице, само они остају, увек исте будале као и првог дана. Имао сам тону ожиљака по лицу, од акни из младости, велики пијани нос и поглед блентавог вола, и волео сам и сад, као и некад, као...

Прочитај

Са састанка анонимних романтичара

Седели смо на климавим столицама у стану са високом таваницом и мањком керова. Поред мене, фалило је још једно псето, бели лабрадор од сто кила, да нам учини ноћ занимљивијом скачући на нас, повраћајући, запишавајући и чинећи још стотину баханалија које смо и сами чинили, некад давно, пијани. Три жене, два човека, флаша ракије и безброј здравица. Сасвим...

Прочитај

Још само пар дана

Било је четири часа послеподне, лежао сам на свом расклиманом кревету и гледао у ламперију, не очекујући много од живота, можда неки хот чет на интернету или нешто слатко да пронађем у кухињи. И то би ми било довољно за тај дан, када већ немаш неку жену са фантастичним грудима или већ, паре, које покрећу свет, онда је и тако нешто ситно океј.  Телефон...

Прочитај

О бирфесту

Пиво у руци, неки бенд и немогућност имања праве жене поред себе. Дангубљење поред неке дебеле жене, и још једно пиво. И још шест дана, тога. А већ ми је дос...

Прочитај

Иста страна медаље

- Али не разумеш, он је генијалан.Гледао сам је у очи, узбуђење, на врхунцу, моја жена. Кажем - Не, драга, ја сам генијалан, написао сам ти хиљаду речи јебено добрих речи, тоне шипарица сањају да су намењене њима, а не теби, жени са тоном подочњака, али теби то изгледа да не дира жицу. - Он је генијалан, ти не разумеш. Када каже - све је...

Прочитај

Улично псето које је хтело више

Живели смо у том предграђу, знаш она идилична места са зеленим травњацима и маленом шупом за алат иза куће, са дрвеним ролетнама и керамичким камином који не ради? Е, на таквом месту.  Имао сам девојку, Пени, то је била њена велика бела кућа. Уселио сам се трећег дана са кофером пуним ствари и та четири месеца мој живот је био филм, сасвим пристојан...

Прочитај

Отворим очи

Не знам тачно ко је рек'о, да су уметност и љубав добре за душу, али јебем му матер, није то тако. На шесто чуло не чујем, и на треће око не видим, ако кажем да сам упознао плаве хистеричне жене, онда јесам, само јесам. И са подигнутом руком, шамана, за мир у свету. А душу су ми појела слова и умршене косе, смрт мог олињалог кера и јако сунце, иконе и...

Прочитај

Укратко о тешкој болести

Црни цвикери су лоше стајали на поломљеном носу, али се зато букет црвених ружа генијално слагао са плавим модрицама по глави и врату. Она, сва умишљена и чешће пијана него трезна, отвара та велика врата од махагонија, насмеје се тој смешној појави, и пружи руку да узме цвеће. А напољу месец, велики и црвен, слути на неку безобразну ствар. Кажем...

Прочитај

Још један дан на шљаци

Бацам, последњи картон италијански павлака, жврљам иницијале на налогу и полажем га на полицу. Зоки спава испод степеница, и чује се као теретни воз, Јово поново мува Зорку, доконост средњовечности, а ја, ја гледам у неки чај од шипурка питајући се шта ће он ту. На врата улази инспекција рада, фантастичан крај дана, скачем да пробудим Зокија, али...

Прочитај