Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

14. септембар 2011.

Последњи редак о теби

Јебига. Не постоји боље речи да се започне ово од "Јебига." Рекла си да не волиш шарлатане, оне који пишу пјесме. Рекла си свашта, много глупог, јер никад ниси осетила искре. Искре, да, због којих умреш и летиш у истом трену. Рекла си да се не може неко заволети за петнаест дана. А не знаш...да може у трену. У погледу једном може бити све. 

И сваки пут када помислим да је готово, ти се појавиш однекуд, чујем твој глас и све поново почиње. И све што осећам је као да ме је неко окачио у хладњачу, па ми се стомак уврће од мириса свежег меса, а кожа јежи од хладноће. Само то. Довољно. Срање.

Док сам ја био луд, ти си љубила. Када сам се мало уозбиљио, ти си се удала. Увек си била корак испред мене...Нигде такве жене. Ето, чак и сада кажем. И увек се разбесним, јер те нико никад волети неће као ја. Иако ниси ни у чему добра и увек кукаш. Знаш, буде човеку жао кад види шта је отишло низ реку. А хтео сам троје. То схватиш у трену, јер чим се појави та сјена, готово је. У каналу си, из ког те нико не може извући. Крв ти кључа када је угледаш, чак и на сто метара, на хиљаду.

И тако, удала си се, писала ниси никад, питао те нисам, никад...Од неких ствари може да се рикне. За мене си погубнија од сиде или рака...Чак се и сада хватам за главу. Знам да сам у праву када кажем да би требало да си мртва за мене. Ниси хтјела руке моје паорске, мој нос стамени, моју љубав велику...Ниси хтјела мене. 

Хајде, буди срећна.

Напослетку, ово је последња прича о теби. 

Слични текстови:

  • Боје су лептири Погледам је, и све је одједном плаво. Плаво сунце, плава земља, плави људи. Кажем себи - па добро. Она се смеје и пита ме како се осећам. Осећам се изванредно. Кажем - океј сам. Желиш ли да плешемо, пита ме. Па, можда. Каже… Прочитај
  • Срећни празници. Није било нимало лепо. Пећ, његове слике, снег... Баш је била сјебана. Гледала је у сијалицу и плакала. Јебеш све. Могла је постати молерка, пекарка, брокерка... Госпођа, богата дама, можда чак и краљица неког удаљеног мест… Прочитај
  • Седим, слажем, ... Тужно је то кад ти од свега остане само једна слагалица. Слажеш, гледаш слику коју формира, двоје срећних људи и фора из филма у средини... "Можда је отишла што је нисам водио у биоскоп?", мислиш, а знаш да ниси у праву. И … Прочитај
  • О првим, правим и будућим љубавима Вечерас сам се сетио прве девојке коју сам волео. Можда и једине коју сам баш стварно волео, до сад. Болело је као ђаво. Највеће проблеме у досадашњем животу сам имао када сам волео њу. И она је била најопаснија особа коју … Прочитај
  • Астми, која ће ме сахранити једног дана Драга, знамо се већ двадесет и две године, а ти си и даље опсесивно љубоморна лудача... Ако потрчим, не брини, не мораш одмах режати, нећу побећи од тебе, ти знаш да само тебе волим, носим те у души, и у плућима... И зар н… Прочитај

4 коментара:

  1. Колико добар текст! Као нешто што сам ја одувек желео да кажем, а нисам знао како. Супер!

    ОдговориИзбриши
  2. Šta reći... osim.... kakva šteta :(   Odoh da spavam, dosta sam te čitala za večeras. Ovo je bio vrhunac :) :D Laku noć :)

    ОдговориИзбриши
  3. Нека, није штета. Тако је како је. :) И...хвала на читању. ;) 

    ОдговориИзбриши

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren