Шта ја знам.

Опет ја о Рари Шимином. Синоћ, у неком бледом стању учмалости, седим са старим и крене прича. Ретко кад ми причамо, онако људски. Сувише смо...не бих рекао различити, али од почетка имамо тај неки однос...Ја дангуба, нерадник и пропалица, он - кратког фитиља. Као пас и пас, ако ме разумеш. 

Него, иде прича синоћ, иде и иде...Тече као Уна, река на којој сам требао одрасти. И поново дођемо до Раре. Каже стари, "Знаш, Рара је волео да лута.Да иде, да спава напољу, да једе сваки дан на другом месту. И кад би му се поцепале чизме, он би само прошао кроз неки засеок, и ако би видео да испред нечијих врата има троје чизама, узео би једне и наставио. Једном су га тако ухватили, а он се само бранио: "Па шта ће му? Он има троје!"" Није Рара разумео свет. Јебига. 

Ал' било би лепо да је тако. Да имаш једне чизме и да ти више не треба. А не да имаш различите патике за годишња доба, месеце, па чак и дане у недељи. Реално, много смо се ми опустили. Компјутер, фотеља, курац палац. Немојте ме погрешно разумети, ја сам велики комформиста, али, брате, једна фотеља је океј - не три. Једна сијалица је довољна, не три. Један ауто је довољан, не три. И није сад неко зелена пропаганда срање. Само сам забринут, за педесет година ће нестати нафте. Пу, пичку материну, нашло је кад ће! Баш мене, за живота, да закачи. А и ја, как'и сам наопак, има син да ми буде неки лелемуд па ће бити:

- Е ћале, ако 'оћеш да те возим у болницу, зато што ти се поново укочио титанијумски инстант кук, па сав шкрипиш, купи ми, лепо, ауто. 

- Шкк, ауто?!! Од моје пензије? Купи га сам, 'ебем ти лебац који једеш. Четр'ест у буљи, а ништа ниси стек'а, водаш оне жене са три сисе, трошиш новце улудо. Женоо, дај тринаестицу. Сам ћу поправим, не треба ми болница. О људи моји, свашта!

- Не могу, бре, човече, морам да укључим сушилицу, опет ми цркла пумпа у оку, ево плачем к'о киша.

А аути? Па, вероватно ће ићи на кокс или на дрину, без филтера. Шта ја знам. 

Слични текстови:

• Ђаволу дугујеш све!Знојиш се, плачеш. Вене труле, боле те док срце пумпа крв. Поцепана тренерка, радиш дуплу смену за дванаест хиљада. Пола дајеш газди у чијем си стану, а пола за доп. Чешће си гладан но сит, битније ти је да нахраниш вене, скр… Прочитај
• Гори, гори! Горело је. Све око мене је горело. Чуо се врисак. Ватра је гутала све пред собом. Болело је. Ватра ме је полако обузимала. Потрчао сам, вриштећи. Хтео сам напоље. А он ме не пушта. Никада, никада. Осуђен на читаву вечност… Прочитај
• О ЈанкуБеше то леп дан за малог Јанка. Добио је четворку из српског, од једног старкеље кога су сви звали Балтазар. Свима је утеривао страх у кости тај стари профа, али Јанко га је волео. Можда баш зато. Касније, иако је мрзео физич… Прочитај
• Од раја до пакла и назад Дванаест људи је чекало воз на перону број 6. Били су усхићени јер ће посетити један нови свет, свет зла и корупције, свет вештица и демона, свет увелих ружа и рђавих ограда, подземље, дно дна - пакао. Једни говоре да би ст… Прочитај
• Победник"Проклета карта! Дођи кец, мали кец, црвени кец...Дођи! Мораш да дођеш...Мораш!" Презнојавао се чекајући једну, последњу карту која га дели од пропасти. Крупије је преврнуо последњу карту. Кап зноја је пала на сто. Био је то … Прочитај