Не иде

Стајао је под тушем, наслоњен рукама на зид. Вода се сливала низ његова ребра, складно и полако као да је део њих. А његове затворене очи и ослоњене руке су говориле да му треба предах. Предах од живота можда. 

Моје срце, какво-такво је, уништено од вишегодишњег конзумирања лековима против астме, те воли, поприлично много. И знаш, шапутао је, лепа си. Та црвена хаљина, ти и ја...Сањао сам те. Баш овако - полако. Овај величанствени плато, ово вино, звук виолине, твоја коса...и ја. Романтика. 

Она је шапутала лепо, нежно, као нимфа, као жена, срећа. Слушао ју је, опијен. Њен. Није било туге, није било ничег осим ње у његовим очима. Прошетали су по плажи, загрлио ју је. И док је месец жмиркао високо, ваљали су се по врелом песку. А онда му је она зарила зубе у врат. Његова крв беше горка, неким чудним отровом отрована, али њу је морила глад стара хиљаду година. Никад није било довољно. 

Те вечери, док се он ваљао по хладном песку у очајничком болу, она је заводила три мушкарца у соби оближњег хотела. Није га волела. Није могла. 

Искључио је воду. Погледао се у огледало црним очима, очешљао косу и...отишао на предах, од живота. 

Слични текстови:

• Платонски Чипс крцка под зубима. Гледаш је. Лепа је. Није лоша, макар. Има ту црну косу и сва је компактна... Џепна венера. Једна од оних жена које ставиш у џеп и носиш је кроз свет. И када год је пожелиш, када год помислиш на њу или… Прочитај
• Како сам причао са бејб III - 'Ало? - Хало, реци... - Ш'а радиш? - Е, немам ја времена за те твоје глупости... - Нису то глупости, само сам хтео да мало попричамо...Недостајеш ми, знаш? - Је л'? Браво Мито, браво...Шта да ти кажем... - Је л' мис… Прочитај
• Као у сну'Оћу да те волим...'Оћу. Јебем му матер, баш 'оћу. Дођи код мене...дођи...Дођиииииии... И нисам баш савршен човек, знам. Али... Волим те, свиђаш ми се, лепа си и терај све у пичку материну, ако те лажем...И можда имам сјебан … Прочитај
• Све о њојОна је успавана лепота која тражи одраз у чистоћи воде. Она је као сена, увек уз мене. Она је моја звезда водиља по мутноме небу. Она је срећа. Она је најлепша пахуља овог лудог снега. Она је срна са тужним окицама. Она је ве… Прочитај
• Страст уметности Хајде да јашемо талас. Знаш, прави талас. Не неки обични, мали талас који жели да порасте. Не. Велики, највећи талас, који је чекао баш на нас, талас који је стотину година спавао на дну океана само да би нас видео како се … Прочитај