Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

29. јул 2011.

Ђаволу дугујеш све!

Знојиш се, плачеш. Вене труле, боле те док срце пумпа крв. Поцепана тренерка, радиш дуплу смену за дванаест хиљада. Пола дајеш газди у чијем си стану, а пола за доп. Чешће си гладан но сит, битније ти је да нахраниш вене, скривене под дебелим дуксем. Жедан си, а пара немаш за цугу, немаш коме да се обратиш, сви су дигли руке. Јаучеш у мраку, жалостан....

28. јул 2011.

Пролог

Савана. Јутарње сунце је високо, пржи. Један гуштер се закопа у песак, док су поред њега брзале две кожне сандале стране производње. Њихов власник, један мали дечак обливен знојем и потпомогнут страхом, трчао је као газела ка нејасном циљу у пустињи. Адреналин га је терао да иде, да трчи, иако су ноге клецале и посртале ка врелом песку. Зачу се оштар...

24. јул 2011.

E 'вако:

Пошто сам недавно схватио болну истину да сам још увек радознало дете и да ме не држи место, одлучио сам да вам нешто предложим. Наиме, већ сам три пута покушао да напишем роман, али увек дођем до двадесет и неке стране и станем. Више ме не занима, једноставно, иако је имам читав концепт и замисао која ми се јако свиђа. И то је постало проблем. Желим...

23. јул 2011.

Лет

"Мајоре!", повика неко док су сирене завијале. Чуо сам то као кроз маглу, размишљајући о Марку: "Како му је? Шта ради сада у непријатељској земљи? Да ли је жив?" "Мајоре!", повика глас још једном. Био је то водник, сав зајапурен од јурцања по бази. "Поново нападају, требате нам горе." "Нека све буде спремно за десет минута." "Разумем!", одсече...

21. јул 2011.

Косач

"Док звезде падају, вулкани кључају, птице цвркућу, Атлас држи земљу, дани пролазе, ја сам Смрт и долазим по тебе." Несрећна песма, Грегориј. Пре два дана ми је стигао допис да је мој ујак Грегориј умро и уз кратко образложење о његовој обичној старачкој смрти, саопштено ми је да сам једини наследник његовог огромног имања и да би требало одмах да...

18. јул 2011.

Рај за мене

Твој Рај се разликује од мог. Мој пакао се разликује од твог.  Шестошездесет и шести круг пакла. Нико не зна за постојање овог места, само ја. Само ја, и сада, ти. Ти не знаш зашто сам те изабрао...Мислиш да почињеш да лудиш, јер чујеш глас, дубок и помало храпав, у својој глави. Покушаваш да кажеш нешто, али речи не теку из твојих уста. Ниси...

13. јул 2011.

Победник

"Проклета карта! Дођи кец, мали кец, црвени кец...Дођи! Мораш да дођеш...Мораш!" Презнојавао се чекајући једну, последњу карту која га дели од пропасти. Крупије је преврнуо последњу карту. Кап зноја је пала на сто. Био је то кец.  "Да! Дааа! Ко је краљ света, ха? Хајде сад напиши причу о овоме, пичко умишљена! Јебено сам богат! Најбољи икада!...

11. јул 2011.

Немојте с џемом, молим вас!

Идеш пијан улицом, улица иде с тобом, вино ти тече венама, а вене искачу из тебе. Ти си само још једна пијана будала у свету лутака. Рано је јутро, аутобуска станица је скоро празна, а пекара поред ње те мами, дозива својим мирисним гласом. Одлучујеш да потрошиш последње паре на прекрасну крофну која те прождире, и ти њу прождиреш, и обострана привлачност...

7. јул 2011.

Јебите се манекени!

Одувек ме је фасцинирала чињеница да постоје ликови који када уђу у просторију пуну женскадије  изазову велико повећање влажности у тој, јелте, просторији. И сад, неки цврчак попут мене седи са стране и размишља да ли да га туче у главу или у ноге, логично, јелте, у ноге. И онда тај манекен, јелте, почне да прича своје доживљаје. Ако су тебе покрали,...

6. јул 2011.

Промене вол.2

"Ех, када би знала колико мрзим свет у овом тренутку, никада не би отишла", рече човек са дугачком и запуштеном брадом. Сада знам да си била у праву, делимично у праву. Ја сам био исти, ти си се променила, а твоја промена је почела да нагриза и мене и да ме води пут промене, пут горчине, сете, туге, сећања на минула времена...Раније сам био битна особа...

4. јул 2011.

О највећем икада

"Истина је, сине мој, да се у овом граду величина писца мери величином његовог носа, па према томе, ти си највећи писац који је икада ходао улицама овог града." Ћале ми је рекао ово оног дана када ме је избацио на улицу. Каже, највећи си, а да би то и остао треба ти искуство. Искуство је на улици, а не замраченој соби са пар вуду луткица и једним старим...

3. јул 2011.

Потоп

Само је седео тамо, у том маленом ћошку, слушајући жубор пијаних гласова. Њега није занимала музика, ни пиће, ни жене...Ех, жене. Некада је умео да воли. Волео да је воли. Навикао је и да боли, али бол је временом растао, а он је почео да пије лекове. Узимао је неки лек за умртвљивање бола, бола који чак није био ни стваран. Душа би га заболела најстрашније...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren