Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

29. мај 2011.

Срећни добитник

Један ниски седи бескућник са господским држањем је седео у мрачном ћошку кафанице и гледао лутрију на црно-белом телевизору. Била је то само сиротињска кафаница у сиротињском крају са сиротињским телевизором и сиротињом која краде Богу дане пијући јефтину брљу сумњивог порекла. То је била једина кафана у коју је могао да уђе овај мали седи бескућник...

27. мај 2011.

Чије ноге данас никуда не журе? Оне што су једва стигле до матуре...

Данас сам завршио средњу школу. Осећај је променљив, попут раста и опадања функције. Видите, овладао сам математичким речником, математиком у основним цртама и, судећи по мом, фала Богу, бившем професору кога сада не смем да псујем за уништене три године (предаје ми од друге године прим. аут) мог живота, јер ми је дао двојку за крај уз једну магичну(?)...

Очај

Знате, пре пар векова је постојао један чудан човек, ако се тако уопште може назвати. Од дана када је рођен, једног специфичног дана, био је весео. У почетку ђаво, отелотворење свега лошег, а потом, вероватно одрастајући, постајао је све веселији и чуднији. Чудан је био он од рођења, да се разумемо, волео је да зна, био је ужасно досадан и нападан,...

21. мај 2011.

Леопард

Имаш осамнаест година, млад си човек, имаш свет на длану. Јутро је, буди те некадашња омиљена песма, планираш да устанеш. Повремено се тргнеш, погледаш на сат поред кревета и наставиш да се гризеш што ниси устао, а вероватно ни нећеш. Коначно, покушао си...

20. мај 2011.

Представа

Стојиш на позорници, помало тужан. Имао си много времена да размишљаш о својим грешкама. Ти си, уствари, силовао ону собарицу и ти си, уствари, убио оног официра. Нико то не зна, постоје званични кривци, ти си чист, и ако ти и још две особе будете ћутали, бићеш безбедан. Размишљаш како да избегнеш ову сцену, некако ти не лежи, уноси само нервозу....

16. мај 2011.

Не можеш победити

Звони, добро је.  - Корисник кога сте позвали тренутно није доступан... Како није доступан кад звони, гласно и јасно чујем... Раније си макар знао да се јавиш, подигнеш слушалицу и ћутиш, и једино што се чује је твоје тешко дисање. Ни не тражим ти ја да причаш, знам да си то јако ретко чинио за сво ово време. Ја само те молим да чујеш шта...

15. мај 2011.

Добродошли!

Људи, свратио сам овде на пет минута, размишљам шта да објавим од оних необјављених што чекају овакве прилике да засијају, и онда случајно одем на статистику и останем у чуду. Сетио сам се овога, јер је Олуја :* такође била изненађена оним што је пронашла. Дакле, одем ти ја у статистику, тамо оно - сома посета дневно ¦D и лепо погледам како су људи...

14. мај 2011.

Лепог ли посла

Копали смо бунар данас, нас тројица - кум, кумов стари и ја. Било је вруће, и цео дан смо копали. Лопата по лопата, гомила земље је расла, а рупа је све дубље тонула у мрак. Како рупа, тако и кумов стари, а ми то нисмо приметили. Од хладног јутра до хладне вечери копали смо ми...Цео дан је био врео, али јутро и вече су били ужасно хладни. Кумов стари...

12. мај 2011.

Тражећи изгубљени делић

Знаш онај осећај непотпуности, оно када ти само један малени делић фали да би блистао високо на небу? Е тако се ја сада осећам. Непотпуно. Нешто као торта без шлага, мач без корица, мајка без брига, маче без бркова. И знаш шта? Мало-мало чујем звук скајпа, чујем га јасно како пишти, док ти куцаш нешто тако брзо...А онда погледам, а скајп стоји пуст,...

11. мај 2011.

Трчећи кроз црвену џунглу

Били смо у џунгли. Нас петоро, обични, мали, весели и разиграни. Нисмо хтели да завршимо у џунгли, али нас је неки путељак одвео тамо и ето, ту смо сада. Мајмуни се њишу на лијанама и покоја змија пузи по високом дрвећу. Пар лешинара се видело кроз мале отворе ка спољашњем свету, горе, међу крошњама. Слон је прошао недалеко од нас, крчећи све пред...

9. мај 2011.

Две хиљаде година

Ја и још, можда, отприлике хиљаду душа, у овоме чудноме граду. Овде ветар не преврће лишће, овде нема поштара, овде је хладно. Узела је душу, престао сам да постојим. Овде има много керова, овде је увек тмурно, али никада не пада киша, овде је лоше, овде је лепо.  Људи не причају, само ћутке пролазе једни поред других. Неки седе, неки стално шетају,...

6. мај 2011.

Слава

Шта да кажем до - слава. Један од најјачих дана у мојој години, у сваком погледу. 'Ајд у здравље, одо' пустим музику, па да помажем нешто. Зезам вас, музика одавно лагано свира, а и ја одавно помажем. Не знам где су сви, ал таман ми одговара овај минут, да напишем ово. ...

4. мај 2011.

Ронин

Ронин. Самурај без господара. То сам сада. Смиреним корацима сам ишао улицом туђег града. Нису мирисале као улице мог града, нису изгледале као улице мог града, нису имале душу мог града. Мој град је далеко, ја сам далеко... Тешки оклоп ми је стезао груди....

3. мај 2011.

Хиљаду смрти једнога писца

Он је био писац. Читав свој живот је провео сам, отуђен од света, у четири зида. Његова сенка је увек правила мрак над столом поцрнелим од мастила и изгребаним од снажног притискања пенкала. У том мраку су се рађале приче, лепше од принцеза и стварније од краљева,...

2. мај 2011.

Играо се Бога

Данас сам убио човека. Осетио сам јак грч у стомаку, а нејасна слика крваве лутке ми је играла пред очима. Нешто закључано дубоко у мени је покушавало да изађе, нешто што треба да остане доле у тами, заувек. Пришао сам тим мирним очима, том блатњавом телу...

1. мај 2011.

Од раја до пакла и назад

Дванаест људи је чекало воз на перону број 6. Били су усхићени јер ће посетити један нови свет, свет зла и корупције, свет вештица и демона, свет увелих ружа и рђавих ограда, подземље, дно дна - пакао. Једни говоре да би стигао у пакао мораш да пређеш познату мртву реку, други да треба да сиђеш под земљу, док трећи тврде да не мораш нигде да идеш...

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren