Шеширџија

- Лако је теби, рече он, управо си га метнуо у плавушу у чипканим чарапама.
- Не буди бесан, другар, метнућеш га и ти, ево, завршио сам, можеш сад - одговорио сам.
- Јеби се Ву! Знаш ли зашто немаш пријатеље? Знаш ли?!
- Не, просветли ме Лу, молим те.
- Зато што си јебена пизда! Да ли постоји ишта на овоме свету што ти је свето?!
- Па...

Прошетао сам до ноћног сточића, извукао пиштољ из фиоке и звекнуо га. Право у главу. Само је полетео уназад. Крв на тепиху. Плавуша се правила да не види и пушила цигарету на тераси. Позвао сам је унутра.

- Седи.  

Села је на кауч и прекрстила ноге.

- Ово је био мој једини пријатељ. А сада га нема...

Гледала ме је незаинтересовано и палила нову цигару. 

- Да ли знаш шта се овде десило?

- Знам да је био жив када сам ја отишла. 

- То ће бити довољно. Хвала ти. Знаш и сама да ћеш завршити мртва уколико нека друга верзија дође до твоје комшинице, сестре или Бога.  

- Немам сестру. А и живим у поприлично лошем комшилуку.

- Свиђаш ми се. Зваћу те. Изађи сад.

Јебено хладан свет. Пун клише реченица. Ових пар гангстерских фора сам скинуо из филмова. Цео живот сам био само обичан тип са шеширом. Поприлично хладнокрван обичан тип са шеширом. Само то. И мали савет: уколико вам друг не врати шешир који сте му позајмили... Убијте га.

Да, Лу, постоји. Шешири.

Слични текстови:

• О успаљености влажне пустиње Лежао сам у пустињи са обе ноге у гипсу, било је то лепо вече, сунце је залазило, а моја девојка је полако ишла ка мени. Изгледало је као масовно убиство, хорор крвопролиће, али је у суштини било нешто много горе. Или боље,… Прочитај
• Три кесе за ђубре Упознао сам је једне вечери, сасвим случајно и можда помало филмски, док сам покушавао да се снађем на улици на коју сам излетео из клуба, страшно увоштен. Седела је у колима и чекала зелено на семафору. Насмешила ми се вид… Прочитај
• О једноставности одлука Седео сам у фотељи са чашом неког лошег вина и гледао теве. Неко је позвонио. Седео сам. Неко је позвонио још једном. Извукао сам се из фотеље и отворио врата. "Верујете ли у Исуса?", дочекао ме је глас. "Верујем. Ено г… Прочитај
• Вилене горе Џеф Ричардсон је био поштар већ двадесет и три године. Свакога дана би долазио на посао, узимао торбу и слагао писма у њу, а потом седао на бицикл и вечито зурећи у свој излизани сат хитао широким улицама малог села на обро… Прочитај
• О зрну без прашњавог дна Један млад човек по имену Мома је кренуо у провод. Зачешљао је косу тако да му покрије залиске који су се полако појављивали, иако је имао само двадесет и једну годину. Обукао је карирану кошуљу и назуо своје џомбасте ципел… Прочитај