Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

7. јануар 2015.

Божићно чудо уз мрву импровизације

Једну ствар сам одувек волео код нас Срба - много шенлучимо. Некада су сви пуцали, а сада се такмиче ко ће већу бомбу да купи у продавници пиротехнике. Знајући све то, и знајући девојку са којом се мувах, позвао сам је да заједно одемо до цркве на Бадње вече. Било је сјајно. Испрва смо се осећали баш празнично, а онда су кренуле прве опасности... 

Прво су неки клинци бацали петарде свуда око нас, а она онако плашљива, поскакивала је на све стране. Онда је кренуо сулуд ватромет који је такође правио детонације... Она ме је јадна загрлила и није знала куда би. Рекох јој да пођемо некуд и она се сложила. Онда су неки дивни момци грунули неку бомбу покрај нас и уз чињеницу да смо могли изгубити стопала и слух, она се сва стресла и почела да ме моли да је одведем негде. Одвео сам је кући. 

Чим смо стигли, отишли смо у моју собу, а она се завукла под кревет. То је била скроз природна реакција, па сам јој дотурио ћебад и заложио ватрицу. Ујутру сам је замолио да изађе испод кревета, макар да јој честитам Божић, па да седне на кревет. Пристала је. Изађе она, изљубисмо се, поватасмо у то име и донесох печење да се послужимо. После смо се цео дан мазили и гледали филмове, мада је она и даље поскакивала кад би неко грунуо из какве хаубице. 

Прошла су три дана од Божића, таман смо се привикли на заједнички живот и чињеницу да она не напушта моју собу (има везано купатило, што је сјајно), кад пуцњава поче полако да јењава... А она мени баш дивна и драга. Седим, размишљам, шта сад? 

И ништа, одем ти ја право у продавницу пиротехнике, купим све што су имали расположиво и ето ме кући. Бацим бар бомби са терасе, па уђем код ње и кажем да је баш хаос напољу. Она се сложи сва поплашена, а ја јој покажем дивну нову хаљину коју сам јој купио. 

И тако, ето, дочекасмо и овај Божић, годину дана смо већ у вези и сјајно нам је. Сваком бих препоручио, мада ми је травњак у кратерима, а и досадило ми је да лопатом крчим пут свако јутро пре него што кева крене на посао, али Боже мој, највећи Хришћански празник и наша велика љубав сасвим сигурно заслужују то. Христос се роди, живела љубав! 

Слични текстови:

  • Лилит Гледао сам је у очи, гледала ме је у очи. Те њене очи биле су на чудан начин плаве, вишеструко плаве, и човек се лако могао изгубити у њима ако не пази, јер та дубина осваја. Упитах је: "Ко си ти?" Ћутала је.  Окрен… Прочитај
  • Хвала Соба пуна дима, камара пара на столу и нови шпил у вештим рукама...Играли смо већ дуго, а нико се није дигао од стола читаву ноћ. И док је мали Исус носио крст уз брдо, ја сам мртав хладан повукао даму на деветнаест. Мало з… Прочитај
  • Лепог ли посла Копали смо бунар данас, нас тројица - кум, кумов стари и ја. Било је вруће, и цео дан смо копали. Лопата по лопата, гомила земље је расла, а рупа је све дубље тонула у мрак. Како рупа, тако и кумов стари, а ми то нисмо прим… Прочитај
  • Ронин Ронин. Самурај без господара. То сам сада. Смиреним корацима сам ишао улицом туђег града. Нису мирисале као улице мог града, нису изгледале као улице мог града, нису имале душу мог града. Мој град је далеко, ја сам далеко… Прочитај
  • Сунце је било светлоБило је пролеће. Сунце на све стране, онако убилачки зури у мене. Шетао сам по парку, зеленом, фино покошена трава и те ствари...Дан се чинио добар, бољи него други, фурао сам изгужвану кошуљу и давно испеглане панталоне, био… Прочитај

1 коментар:

Copyright © 2025 БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren