Збирка мутних мисли једног малодушног орла.

7. јануар 2015.

Божићно чудо уз мрву импровизације

Једну ствар сам одувек волео код нас Срба - много шенлучимо. Некада су сви пуцали, а сада се такмиче ко ће већу бомбу да купи у продавници пиротехнике. Знајући све то, и знајући девојку са којом се мувах, позвао сам је да заједно одемо до цркве на Бадње вече. Било је сјајно. Испрва смо се осећали баш празнично, а онда су кренуле прве опасности... 

Прво су неки клинци бацали петарде свуда око нас, а она онако плашљива, поскакивала је на све стране. Онда је кренуо сулуд ватромет који је такође правио детонације... Она ме је јадна загрлила и није знала куда би. Рекох јој да пођемо некуд и она се сложила. Онда су неки дивни момци грунули неку бомбу покрај нас и уз чињеницу да смо могли изгубити стопала и слух, она се сва стресла и почела да ме моли да је одведем негде. Одвео сам је кући. 

Чим смо стигли, отишли смо у моју собу, а она се завукла под кревет. То је била скроз природна реакција, па сам јој дотурио ћебад и заложио ватрицу. Ујутру сам је замолио да изађе испод кревета, макар да јој честитам Божић, па да седне на кревет. Пристала је. Изађе она, изљубисмо се, поватасмо у то име и донесох печење да се послужимо. После смо се цео дан мазили и гледали филмове, мада је она и даље поскакивала кад би неко грунуо из какве хаубице. 

Прошла су три дана од Божића, таман смо се привикли на заједнички живот и чињеницу да она не напушта моју собу (има везано купатило, што је сјајно), кад пуцњава поче полако да јењава... А она мени баш дивна и драга. Седим, размишљам, шта сад? 

И ништа, одем ти ја право у продавницу пиротехнике, купим све што су имали расположиво и ето ме кући. Бацим бар бомби са терасе, па уђем код ње и кажем да је баш хаос напољу. Она се сложи сва поплашена, а ја јој покажем дивну нову хаљину коју сам јој купио. 

И тако, ето, дочекасмо и овај Божић, годину дана смо већ у вези и сјајно нам је. Сваком бих препоручио, мада ми је травњак у кратерима, а и досадило ми је да лопатом крчим пут свако јутро пре него што кева крене на посао, али Боже мој, највећи Хришћански празник и наша велика љубав сасвим сигурно заслужују то. Христос се роди, живела љубав! 

1 коментар:

Copyright © БАРУТАНА | Powered by Blogger

Design by Anders Noren