Сањао сам да сам банкар

- Господине Лајсниканато, молим вас седите. 

- Хвала вам.

- Дакле, разлог зашто смо вас позвали овде јесте... Па, ми хоћемо да вас ангажујемо.

- Хм... Хмм... Хоћете да кажете да Ви, једна од најјачих ако не и најјача банка у земљи, хоћете да ангажујете Мене, просјака, скитницу и пијаницу, да радим за Вас?

- Па, није баш тако... Знате, уколико пристанете да радите за нас, никада више нећете морати бринути о новцу. 

- Наравно да нећу, ехехе... Ехе хехех хеехех... 

- Знамо да сте били водећи светски стручњак за финансије господине Лајсниканато. Требате нам. Вратите се. 

- Госпођо...

- Машика.

- Госпођо Машика, ја стварно не знам о чему говорите.

- Нећете изаћи одавде док не поразговарамо.

- О, тако значи. Па, добро. 

- Желите ли чашу воде?

- Не хвала. Дакле, пре петнаест година сам имао избор - или доживотно бављење корпорацијама, људима без милости, милионима долара или живот на најнижој лествици друштва... Знате мој избор.

- Молим вас, господине Лајсниканато! Требате нам.

- О јеботе. Дајте претворите се више у рептила па да завршимо с тим. Нећу вам помоћи. 

- Ја стварно не знам о чему говорите. Али се надам да знате шта ће се десити са милионима људи уколико наша банка пропадне.

- Ма, људи су ионако највеће скотине које ја знам. Пустите нека умру сви, што се мене тиче. Одлазим.

- Не можете да одете!

Човек је већ јурио низ ходник помажући се штапом. Његов огроман капут изгледао је као плашт вијорећи се за њим. Банкарка му је пресекла пут, у пратњи два човека у црном. Луталица је одлутала у ходник лево од њих. Убрзо су се створили иза њега. Потрчао је. Затим и полетео. Скочио је са четвртог спрата, преко стаклене ограде, падајући право у хол велике зграде. Али био је жив. Изгледао је као љигави рептил, потпуно сјебан, прекривен крљуштима и очврснутом кожом... Упуцали су га одозго. 

Била је истина. Владавина гуштера је коначно окончана. Велики банкари су пријатељи света. Сви медији су извештавали о томе. Гуштери међу људима су кришом нестајали. Неки су ухваћени и одведени на ситно сецирање... Други су пак клиснули са планете. Велики банкари су били пријатељи света и није било никога ко би их у томе спречио.

Слични текстови:

• Звезда Био је то дан када сам коначно постао човек. Изашао сам из њене куће, затворио врата и пљунувши на тротоар одшетао некуд. Она је имала тридесет година, била је црна и још увек сасвим лепа. Волела ме је. Не знам зашто. Не зн… Прочитај
• Савршени свет Дневник 1. септембар 1922. 16:09 Свет је насилно место. Данас сам видео мртвог пса на улици. Био је добар пас, сигурно. Имам двадесет година и унакажено лице. Акне. И сломљен нос. Силерџије. У продавницу је ушла једна з… Прочитај
• Ништа, иди у кревет.Из пакла вичем - како ти је име?! Тиха је ноћ и све је тихо, жабе скачу по улици, а светло се слива у сенку и ту је крај свега.  Из пакленог понора се чују урлици и сви жуде за дрогом, женом или пићем. И кад погледам, ни… Прочитај
• Сви сањамо рајСтајали смо тако у реду, и чекали плаве визе које воде на неко боље место. Испред менe, фантастична жена - бела ланена хаљина, дуга црна коса и скроз добре ноге. Питам - чекате дуго? "Не знам, ваљда", каже не окрећући се. Вид… Прочитај
• Поздравља вас Паја ПатакБило је то једно од оних суморних вечери које проводиш гледајући очајне емисије на каблоској и једући једну од оних инстант вечера из микроталасне, са ногама подигнутим на сточић сагледаваш ништавило опција да се у будућности… Прочитај